Rihard Zorge cinkari Hitlera
Autor: Glas javnosti
Pre 79 godina, 8. novembra 1944. godine, u Tokiju je pogubljen sovjetski obaveštajac Rihard Zorge, poznat širom sveta pod operativnim pseudonimom „Ramzi“. Godinama je Rihard Zorge bio figura obavijena sa toliko nagađanja i legendi kao nijedan drugi obaveštajac.
Do današnjeg dana, Amerikanci, koji su Japancima zaplenili svu dokumentaciju o slučaju Zorge,
nisu skinuli tajnost sa predmeta, što nije bez razloga u Sjedinjenim Državama. Amerikanci smatraju da je Zorge jedan od krivaca što je Japan decembra 1941. umesto da zarati protiv
SSSR-a, napao Perl Harbor. U Japanu, Zorge je i dalje uvršten na listu stotinu najpoznatijih stranaca. Slika sovjetskog obaveštajca u očima Japanaca treperi u koloru, on nije običan
sovjetski obaveštajac i crno- bela fotografija. Japanske gejše i danas uzdišu za „ruskim Švabom“, što nije čudno kad se ima u vidu da je Zorge bio lep čovek, a usput i nosilac Gvozdenog krsta za
Prvi svetski rat, kicoš, avanturista, filander, auto trkač...
IZVOR: Ustupljena fotografija / Portret (levo) i spomenik Rihardu Zorgeu
Njegovo ime je godinama bilo nepoznato u Sovjetskom Savezu. Publicisti veruju da je Jan Fleming, bivši britanski obaveštajac, kojem su Amerikanci svojevremeno dozvolili pristup nekim dokumentima „slučaja Zorge“, izmislio svog Džejmsa Bonda po njemu.
Zorge je zaslužan za obaveštajni izveštaj u kojem je navodno naveo tačan datum Hitlerovog
napada na Sovjetski Savez. U stvarnosti, Zorge nije naveo nijedan tačan datum početka rata,
iako je više puta preneo Moskvi da se Nemačka sprema da napadne SSSR u drugoj polovini 1941. godine.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Rihard Zorge, slika iz mladosti
Pouzdano se zna da je Remzijev izveštaj omogućio rukovodstvu SSSR-a da u najtežem trenutku,
kada je nemačka vojska jurila ka Moskvi u okviru operacije Tajfun, prebaci rezervne divizije sa
dalekoistočnih i sibirskih granica. Zorgeova poruka da Japan nema nameru da ratuje sa Sovjetskim Savezom, bar do početka 1942, primljena je u Moskvi 14. septembra 1941, mesec dana pre Zorgeovog hapšenja.
Septembarski radiogram Remzija poslužio je kao osnova za prebacivanje dela snaga sa sovjetskog Dalekoistočnog fronta na Zapad i jačanje odbrane Moskve. Zorge nikada nije priznao da radi za sovjetske obaveštajne službe. Priznao je samo da je član Kominterne. Pokušavajući da zaštiti članove grupe, Remzi je preuzeo svu krivicu na sebe, namerno umanjujući ulogu ostalih.
Sudije su 29. septembra 1943. osudile Zorgea na smrt vešanjem...
Tek 1964. godine, 20 godina nakon njegove smrti, SSSR ga je priznao kao svog obaveštajca.
Posthumno mu je dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza...
Detinjstvo i mladost
Rihard Zorge je rođen 4. oktobra 1896. godine u selu Sabunči, pokrajina Baku, u nemačkoj
porodici Gustava Vilhelma Riharda Zorgea. Otac je radio u Nobelovoj kompaniji, gde se
specijalizovao za proizvodnju nafte. Majka Nina Stepanovna Kobeleva - sa ruskim korenima,
odrasla je u porodici železničkog radnika.
Zorge je u svojoj biografiji napisao da je njegova porodica (naročito po očevoj strani) bila
inteligentna, sa tvrdim revolucionarnim stavovima zbog revolucije 1848. godine, u kojoj su
učestvovali Zorgejeve dede i rođaci. Detinjstvo je proveo u Nemačkoj, u mirnoj i prilično
bogatoj, velikoj porodici.
Zorge je studirao na Realškul u Nemačkoj i u ranoj mladosti, nakon što je završio školu,
dobrovoljno se prijavio na front Prvog svetskog rata, kao deo nemačke vojske.
Vojna služba i komunizam
Rihard je učestvovao u borbama i više puta je bio ranjen. Godine 1917. Zorge je ranjen od
granate i operisan je u Kenigsbergu, ali je ostao invalid (jedna noga mu je duža). Iz tog razloga je
otpušten iz službe. Dok je bio u bolnici, Zorge je potpuno promenio svoje stavove u komunističke.
Iste 1917. godine Zorge je uspeo da dobije sertifikat o srednjem obrazovanju, a godinu dana kasnije i diplomu Univerziteta Fridrih Vilhelm, a odmah posle toga je upisao i univerzitet u gradu
Kiel, studirajući na fakultetu društvenih nauka. U Hamburgu je diplomirao državu i pravo, a
kasnije diplomirao i ekonomiju.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Rihard Zorge u Japanu
Godine 1918. počeo je ustanak mornara u gradu Kilu, u kojem je Rihard Zorge uzeo direktno
učešće i bio uključen u naoružavanje stanovništva. Kada je revolucija počela u Berlinu, postao
je aktivan učesnik nemira. Zbog toga su vlasti proterale Zorgea iz grada.
Izvršni komitet Komunističke internacionale je 1924. godine pozvao Zorgea u Moskvu, gde je
počeo da radi u odeljenju za informisanje. Bio je i službenik centralnog partijskog istraživačkog instituta.
Obaveštajna služba
Godine 1929. Rihard Zorge je sarađivao sa Obaveštajnom upravom Radničko-seljačke Crvene
armije, gde su mu pretpostavljeni bili Jan Berzins i Semjon Uricki. Naredne 1930. godine obaveštajac je stigao u Šangaj pod pseudonimom Remzi i ostvario niz korisnih kontakata. Jedan od njih i sa Hotsumijem Ozakijem, koji je radio kao novinar u Japanu i pridržavao se komunističkih stavova. Japanac je postao jedan od Zorgeovih važnih doušnika.
Zorge je u Japan stigao u septembru 1933. godine kao službenik velikih nemačkih štampanih
medija: Frankfurt Zeitung i Dojče Volksvirt. Obaveštajac je uspeo da se zaposli u japanskoj
ambasadi inostranih poslova.
Godine 1938. slučajno je uspeo da preživi nesreću. Rihard je sa sobom imao tajne papire i
dolare, a situacija je pretila rezidenciji, ali je uspeo da prenese sve što mu je bilo potrebno
na Maksa Klauzena, koji je bio šifrant u izviđačkoj grupi. Pored toga, radio-operater je uzeo
sve papire sa očiglednim inkriminišućim dokazima iz Zorgeove kuće.
Do 1941. grupa je nastavila da deluje u Japanu. Moskva je planirala da bude povučen zbog
nedovoljno korisnih informacija, ali se to nije dogodilo. Bliže 1940. sam Zorge je objavio da
je spreman da se vrati iz Japana, ali je odlučeno da mu se finansiski nadoknadi dugi boravak
tamo, pošto Riharda nije imao ko da zameni.
Oktobra 1941. godine pripadnici stanice su razotkriveni i počela su masovna hapšenja. Zatvoren je i Rihard Zorge. Japanska policija je pretražila kuće članova špijunske grupe i pronašla inkriminišuću dokumentaciju, koju je nakon ispitivanja dešifrovao i priznao Klauzen. Na osnovu deklasifikovanih poruka, Zorge je optužen.
Prema jednoj verziji, Rihard Zorge nije priznao krivicu. Priznao je saradnju sa Nemačkom
Kominternom, ali ne i sa Sovjetskim Savezom. Hitler je tražio da prevezu izdajnike u Nemačku,
a Japan je nameravao da vrati Zorgea u SSSR, u zamenu za nekoliko političkih zatvorenika.
Međutim, to se nije dogodilo. Staljin nije pristao na uslove Japana, jer gubitak obaveštajnog
oficira nije smatrao tragedijom za zemlju. Godine 1943. zvanično je odlučeno da se pogubi
Rihard Zorge. Godinu dana kasnije, 7. novembra, u zatvoru Sugamo u Tokiju, presuda je stupila na snagu, što je i postalo uzrok njegove smrti.
Tako je završio veliki Rihard Zorge, a da rat nije ni osetio. Za života se nije proslavio, a kasnije su dunuli neki drugi vetrovi po vrtovima Kremlja. Ruska košava je oduvala kreč sa ličnosti Zorgea i tad mu je krenulo. Kopejka postala Rublja!
Smrt Staljina je na površinu izbacila mnogo škarta koji je mogao da posluži za rušenje „kulta
ličnosti“, a kult ličnosti se odnosio na Josifa Visarionoviča. Hruščovčiči su oterali mačke i naročito mačore iz Kremlja, pa su pacovi slobodno ušetali među noge Vladimira Lenjina.
Kult ličnosti pa kult ličnosti ! Dobro, bio je kult ličnosti, ali je bila i ličnost! Tako je Zorge ušao u istoriju.
Ps. Džejms Bond je engleska krečana. Bond će spašava svet, a ne „crvena armija i Josif Visarionovič Staljin".
Po ruskim materijalima napisao Vlastimir Ninin
SKINI APLIKACIJU
.png)
