MAFIJA i sprega vlasti (DRUGI DEO)
Redakcija portala Glas javnosti će u ovom feljtonu podržati borbu države protiv mafije u Srbiji, ali i budno motriti da se ta borba ne pretvori u obračun države s neistomišljenicima...
MAFIJU NIKO I NIGDE NIJE ISKORENIO
Aleksandar VUČIĆ, predsednik Srbije (i predsednik trenutno najmoćnije - Srpske napredne staranke) usred svetskog rata protiv Kovida 19 i koronavirus pandemije i pokušaja srpskog zdravstva da u tom ratu sačuva živu glavu građanima (i sebi) obelodanio je, dosta nenadano, ali ne i neočekivano) i najavio RAT MAFIJI u - Srbiji.
Mafiju niko i nigde nije iskorenio
Čak, taj rat protiv mafijaša u našoj zemlji, a Srbija u tome, pošteno rečeno, nimalo ne zaostaje za svetom i najmoćnijim zemljama planete ušla je u "top šest" prvorazrednih zadataka novoformiranje Vlade Srbije kao radna obaveza restauriranog Kabineta Ane Brnabić! Znajući lično predsednika Vučića i njegovu upornost da sprovede to što umisli, ili kako mi, Srbi, to volimo da kažemo - "utuvi u glavu" jasno je da će se taj "rat protiv mafije" voditi, ali mnogo manje je izvesno s kojim rezultatom. Istina, Aleksandar Vučić, sportskim rečima kazano voli da kaže - "važan je semafor"!Nekakvog rezultata na semaforu će, svakako da bude, voleo bih da verujemo da će država da pobedi "s nulom", ali istovremeno moram da podsetim da mafiju NIKO i NIGDE u svetu nio iskorenio...Zna to, naravno i trenutno najmoćniji čovek Srbije Aleksandar Vučić, ali uspeha i nekih pomaka svakako će da bude. A nama, ljudima iz medija, ostaje da najavljenu borbu Države s mafijom podržimo. Dakle, redakcija Glas javnosti će u ovom feljtonu podržati borbu države protiv mafije u Srbiji, ali i budno motriti da se ta borba ne pretvori u obračun države s neistomišljenicim Jer, brojne kriminalne grupa, mafijaške organizacije, samozvani bosovi podzemlje su tu. Ali, moram da podsetim Aleksandra Vučića, što on takođe odlično zna, da je jedna od osnovnih formulacija glasi: "NEMA ORGANIZOVANOG KRIMINALA BEZ DRŽAVE!" Većina od nas, verujem, dobro se seća i tragične likvidacije premijera Srbije Zorana Đinđića, ali i akcije "Sablja", kada je s razlogo i bez razloga uhapšeno preko 13.000 građana Srbije "mafijaša", a ispostavilo se da je, na kraju, podignuto SAMO tridesetak optužnica?! Premijer, Ana Brnabić sv akodnevno tvrdi da je nemoćna oko našeg "nezavisnog pravosuđa" i da se iz budžeta Srbije svakodnevno odlivaju ogromna sredstva, zarad grešaka pravouđenja i nerazumno dugih suđenja!Verujemo, da se sad u ovoj novonajavljenoj borbi i ratu s kriminalom i mafijom neće uzeti "pelcer" iz "Sablje", da će pod udar zakona doći mnogi od onih koji to zaslužuju, ali i da se sve to ne pretvori u obračun vlast (vladajuće strukture!) s političkim neistomišljenicima!!
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
MAFIJA (Tajno razbojničko udruženje na ostrvu Sicilija, osnovano 1860; izraz za svaku opasnu družinu) Enciklopedija Prosveta
Mafija, Maffia, ma' fe' a, imenica: duh suprostavljanja zakonu na Siciliji, kao odraz pretpostavljena privatne, nezvanične pravde, onoj koju propisuje slovo zakona, tajno kriminalno udruženje poreklom sa Sicilije koje kontroliše razne ilegalne aktivnosti, npr. kockanje, narkotike i slično, u raznim delovima sveta, a naročito na teritoriji SAD. Čejmbersov Rečnik dvadesetog veka V & R Čejmbers LTD, 1977.Svaka država u svetu ima svoju mafiju, ali je naša mafija, čini se, poželela da ima svoju državu!Umalo nije uspela?!Ili, možda nam se samo čini da nije?A, počelo je vrlo naivno... I, kad sam, pre četvrt veka, 3. maja 1996, objavio u ogromnom tiražu koji je planu - specijalno izdanje "SVEDOK", "Ko ubija po Srbiji", bio sam uveren da je to za jednokratnu upotrebu. Samo tad i nikad više?!Pogrešio sam!Mnogo.Serija krvavih obračuna na beogradskom krvavom asfaltu tada je tek otpočinjala, zahuktavala se... Obračun u podzemlju, u organizovanom kriminalu, kod nas je, krajem devedesetih, ipak bio u povoju i nastajanju (u svetu baš i nije), ali kako moderni teoretičari i eksperti nove srpske istorije, naravno pogrešno, tvrde, da do 2000, tačnije do 5. oktobra Beograd i nije bio svet, dakle dok "narod" nije zapalio svoju Saveznu skupštinu i nije rastrgnuo svoju nacionalnu zastavu, nismo bili svetski ljudi... To smo tek tada postali).Malo, morgen.Osmislio Sloba! Milošević!Samo to je druga tema.Ovo je, dakle, priča o mafiji, našoj, a svetskoj, ili svetskoj, a našoj. Istina, sećam se, a dugo pamtim, da se u doba druga Tita nije pisalo baš preterano o organizovanom kriminalu, o mafiji, o reketu, o sačekušama, o ubistvima i o pljačkama državnih firmi i državne ili društvene imovine. Iz najmanje - dva razloga: u to doba bili smo ozbiljna država, sa ozbiljnom policijom, sa opravdanim rizikom počinilaca krivičnih dela da će biti ulovljeni i osuđeni, i činjenicom da su naši kriminalci otišli "trbuhom za kruhom", gde su sticali (ne)zasluženu slavu, ali i utirali put do "brzog uspeha", velike love, lepih žena i - parcele na Novom ili nekom drugom groblju.
Rekoh počelo je, naoko - naivno: samo Beogradsko podzemlje je u proteklih nekoliko decenija izraslo od šibicara i secikesa - u "Ligu zločina..."Koreni klanovskog organizovanja beogradskog podzemlja se u kasne šesdesete godine prošlog veka, kada je lokalni tabadžija s Novog Beograda Georg Stanković, zvani Žorž iliti Žoka, po principima japanskih "trijada" stvorio svoj džeparoški klan.Džorž je svoju porodičnu manifakturu, u kojoj su perjanice dugih prstiju bili čuveni Šica, Glavac i Voja Kušlja, zasnovao na principu "omerte" - gvozdenog zakona ćutanja.Novac je delio on, prvi velegradski don, kobajagi zaštitnik novobeogradskih dečkića željnih snova o brzom uspehu bez rada i škole. U stvari, Stanković je bio surovi "štemer", kako su u ono vreme Zagrepčani zvali anđele garavog lica, posrnule momke s ulice, iliti besprizorneDanas, u medijima, zna se - to su žestoki momci!?Stanković je posle postao i bokser Zvezde, specijalista da u borbi do "koske" skine skalp i slavnim ruskim šampionima.Istina, slavnom Mati Parlovu, nije smeo na crtu. Plašio se debelo i Marjanai Beneša, koga je razmetljivo izazivao...U - kafani! Devedesetih, kad je počeo rat na ovim prostorima, Stanković je bio već umorni i ostareli bivši as i novokomponovani biznismen.Čovek s ulice i bez manira, kralj "ferki", navodno se obogatio u Češkoj - na poker aparatima.Novobeogradski klan imao je tada ravnopravne "partnere" u Zemuncima, koje su predvodili Ljubomir Magaš, zvani Ljuba Zemunac i Rade Ćaldović Ćenta...Za njih se tada u Novom Beogradu, onako, kroz zube govorilo da nešto "čeprkaju" s Udbom.O Arkanu, koji je od svog nadimka "tajanstveni", stvorio gradsku ikonu, manje se tada pričalo nego o Stevici Markoviću, koga je onako surovo likvidirao gangster Markantoni, jer se hvalisao da je spavao s suprugom francuskog predsednika Pompidua i da je opsluživao bračni par Delon - Alena i Natali...Kad već pomenuh spregu vlasti i kriminala(ca), opet sećanje...*Bio sam tada, kada je ubijen Stevan Marković, klinac. Imao sam 19 godina, gutao svako slovo o tom ubistvu, ne sanjajući da ću devet godina docnije, negde sredinom 1976. godine, avgusta, po nalogu "Večernjih novosti" otputovati za Holandiju da pišem o "nastavku afere Marković":Dakle, Večernje novosti, 12. avgust 1976. godine:Brisel: Vladan Dinić Još jedna žrta "afere Marković"KRUNSKI SVEDOK" - UBIJEN Uroš Milićević (28), naturalizovani francuski državljanin, jugoslovenskog porekla, čovek koji je poslednji video Stevana Markovića živog, je - ubijen."Afera Marković" koja je od 1. oktobra 1968. godine potresala Francusku, u kojoj je ubijen Jugosloven Stevan Marković, bivši sekretar i telohranitelj poznatog filmskog glumca Alena Delona, i dalje ubira svoj "danak u krvi": juče je u jednom stanu u Briselu pronađeno telo Uroša Milićevića - "krunskog svedoka" istrage, čoveka koji je sam sebe optužio da je lično naredio ubistvo Stevana Markovića. Pored tela Milićevića, koji je ubijen iz pištolja, pronađeno je i telo ubijenog hotelijera Miodraga Boškovića, sekretara takozvanog "Srpskog kraljevskog pokreta".KO JE MILIĆEVIĆ?
Kada je sakupljač starih krpa, 1. oktobra 1968. godine, na jednom smetlištu u Parizu otkrio telo Stevana Markovića (31), telohranitelja Alena Delona, niko nije ni pretpostavljao da je to, početak "afere decenije".Pojavom Uroša Milićevića, koji je tada zvanično studirao u Francuskoj, "Afera Marković" dobila je poseban i neočekivani obrt: čovek našeg porekla optužio je sam sebe - da je lično naredio da Fransoa Markantoni ubije Stevana Markovića! Počela su nova saslušanja, a svojim dosta čudnim izjavama, ponekad i protivrečnim, Milićević je zbunjivao sve. Od suda, advokata, svedoka, pa do sebe samog.Mnogi njegovom svedočenju nisu poklanjali nikakvu pažnju. Fransoa Markantoni ga je optuživao da je običan - policijski cinkaroš, ali, sasvim izvesno je da je Milićević imao direktne veze sa ubistvom.Ipak, on postaje krunski svedok afere. Njemu se obraća policija, kasnije sudije, a i mnogi drugi koji su direktno ili indirektno bili u dodiru sa porodicom glumačkog para Delon. Nakon smrti Markovića, policija "na ruke" dobija tri pisma koja je Stevan Marković pre smrti poslao svome bratu u Jugoslaviju.SKRETANjE ISTRAGEU tim pismima, Stevan Marković označava Fransoa Markantonija, Alena i Natali Delon kao odgovorne za sve što može da mu se dogodi."Ma šta se desilo, da bi se izbegle nevolje koje bi mogle da mi se nadovežu, pisao je Stevan Marković bratu, obratite se Alenu Delonu, njegovoj ženi i njegovom saradniku Markantoniju, jednom Korzikancu, pravom gangsteru, koji stanuje na Bulevaru Goblen, broj 42, telefon GOB 01-98..."Uroš je, možda, tada skretao istragu. Upozorio je policiju da su se Marković i Delon posvađali i da je Marković tražio načina da mu se osveti. Milićević je policiji rekao da je 22. septembra, kad je poslednji put video Markovića živog, od njega saznao da ide na sastanak sa Markantonijem: "Ta dva čoveka bila su pred "operacijom" koja je trebalo da donese 60 miliona".Uroš je, između ostalog, ispričao da mu je Stevan Marković "u poverenju" rekao da piše knjigu u kojoj je "opisao ljubavnu fantaziju bračnog para Delon".Uroš Milićević, međutim, u toku celog sudskog procesa imao je neku "čudnu zaštitu". Tvrdio je da je on naredio Markantoniju da ubije Markovića, a istragom je utvrđeno da se on i Markantoni i ne poznaju! Sledile su nove optužbe, protivoptužbe. Saslušano je oko 500 svedoka. I, nakon svega, Milićević tvrdi da je naredio Markantoniju da ubije Markovića, jer je navodno "želeo da se useli u njegov stan". Ipak, mnogi su sumnjali da je Milićević "čist". Posle psihijatrijskog pregleda utvrđeno je da je Milićević u neodgovornom stanju za svoje postupke.Parisko javno tužilaštvo 22. septembra 1975. godine povuklo je zahtev za pritvor i Milićević je smešten u bolnicu na lečenje.
*****Od tada, pa do avgusta 1976 , gubio se svaki trag Milićeviću. Njegov otac, posle dužeg traganja došao je u Brisel i na svoju veliku žalost - pronašao sina mrtvog. Večernje novosti, 13. avgust 1976.Brisel: Vladan Dinić
Posle ubistva Uroša Milićevića u Briselu
AFERI NIKAD KRAJA
Još jedan od aktera "afere Marković" je ubijen! Uroš Milićević (28), naturalizovani Francuz, jugoslovenskog porekla, čovek koji je u Francuskoj stvorio veliku zabunu i sam sebe optužio da je lično naredio ubistvo Stevana Markovića, sekretara i telohranitelja poznatog filmskog glumca Alena Delona, pronađen je u Briselu u stanu Miodraga Boškovića, četničkog emigranta, izrešetan mecima kalibra 7,65 mm.Pronađeni leš Miodraga Boškovića, samozvanog generalnog sekretara srpskog rojalističkog pokreta u Evropi, i Milićevića policija je teško identifikovala.Sve ovo daje novi obrt "aferi Marković", ali i ostavlja mogućnost da je to samo nastavak četničkog samoistrebljenja u Belgiji. U poslednjih godinu i po dana na sličan način završili su u Briselu i ćetnički ubojica sa Ravne gore Bora Blagojević, kao i Petar Valić, novinar emigrantskog lista "Vaskrs Srbije".ISTRAGAKako se Miodrag Bošković, vlasnik jednog hotela, dugo nije pojavljivao, njegova braća, takođe emigranti, potražili su ga u stanu u Aveniji Staljingrad broj 21. Na uporno zvonjenje niko nije odgovarao. Automobil Boškovića bio je parkiran ispred zgrade. Ubrzo su alarmirani i policajci, međutim, tek uz pomoć vatrogasnih lestvica inspektori su uspeli da prodru u stan.Tamo - kako opisuju listovi u Belgiji - zatečen je jeziv prizor. Bošković je sa više rana na glavi ležao pored vrata, a nekoliko metara od njega - Uroš Milićević.Oba leša bila su u raspadanju, što je znak da se zločin dogodio još krajem prošle nedelje. Međutim, kada je otkriven identitet Milićevića, to je još više unelo zabune u inače otežanu istragu.Dok policija vodi dalju istragu, većina briselskih listova daje mnoge verzije ovog dvostrukog ubistva, pokušavajući, pre svega, da odgovori na pitanje ko je od dvojice žrtava bio "glavni".
Socijalistički "Pepl" i liberalni "Dernijer er" objavljuju "bogatu" četničku i emigrantsku istoriju Boškovića i navode da bi izvršioca ove likvidacije najpre trebalo potražiti u tim krugovima. Najtiražniji "Suar" ukazuje na česte svađe, izdajstva i obračune među četničkim strujama, podsećajući naročito da je na crnim listama bio i Bošković."Suar" u svojoj "istrazi" isključuje mogućnost krađe, jer u kući nakit i ostale stvari nisu dirane. Tvrde da policija nije našla nikakve tragove nasilnog obijanja. List podseća da su i ranija dva ubistva bila u sličnom "dekoru".Ni jedan metak, međutim, nije uzalud potrošen. Zbog toga list navodi da je profesionalac koji je obavljao posao "radio" sa prigušivačem na cevi revolvera.Liberalni "Dernijer er" iz ovih koincidencija izvlači još jednu: da će i ovaj slučaj stići u ad-akta - nerešen, jer i po priznanju policije, veoma je teško snaći se u raznim strujama i antistrujama u ovdašnjem četničkom podzemlju, čija se "politička aktivnost" najvećim delom iscrpljuje u međusobnom optuživanju i krvavim obračunima.
........Žorž Stanković je shvatio da je njegovo vreme prošlo kad od sina Batice nije mogao da napravi ni bokserskog šampiona, ni čoveka koji će preživeti.Beograd je već bio podeljen na klanove, stigli su velikim poslovi s drogom, oružjem, počele su likvidacije u serijama.Žorž Stanković je izrešetan pred "Merkatorom", a njegov ubica, koga je "videlo" stotinak ljudi nikad nije pronađen.Kao ni ubica njegovog sina, Batice, koga su takođe likvidirali u sačekuši...Put u bezakonje, prvobitnu akumulaciju kapitala uz pomoć heklera i prigušivača - počeo je bespoštedno, a beogradsko podzemlje je u protekloj deceniji i po izraslo u pravu "Ligu zločina" koja je htela, kao svaka teroristička organizacija, da bude - država u državi."Stara garda", tobož "bratstvo čestitih", bilo je zaboravljeno, šutirano u stranu: dolazili su oni koji su bili suroviji od Dilingera i Dača Šulca - zajedno, oni koji su se milionskih svotama u zveče}im valutama igrali kao s kuglicama u kazinu, kojima životi otetih i zatočenih nisu značili - ama baš ništa.Bili su to legionari i falangisti smrti, najsuroviji zločinci koje je Balkan video.Na kraju su, kao u filmu "Šakal", krenuli na vrh državne piramide - na premijera Zorana Đindića (pre njega su ubijani inspektori policije, zamenik ministra policije MUP Srbije - Radovan Stojičić Badža, pa ministar vojni Pavle Bulatović... (valjda da bi proverili spremnost države da odgovori), koji je najavio bespoštednu borbu protiv duvanske mafije, kriminalaca i kriminala...Đinđića, državnika koji je, poput Džona Ficdžeralda Kenedija (takođe ubijenog u nerazjašnjenom atentatu), želeo Srbiju da vidi kao uzor moderne države.Po mafijaškom receptu - uz pomoć profesionalnog ubice - ustreljen je čovek koji je svojoj državi želeo prosperitet i dimenziju dobro uređene zajednice.Istina, mnogo toga oko surove likvidacije predsednika Vlade Srbije još uvek je ostalo nedorečeno i nerazjašnjeno. Mnogo je dijametralnih izjava, mnogo je sumnjivih priča, ali se "iz aviona vidi" da je atentat duboko osmišljen, i danas, dok se pišu ovi redovi, nalogodavci zločona su veoma daleko od očiju javnosti, a još dalje od časa privođenja pravdi.Ispostavilo se, da je i istraga urađena krajnje traljavo, da je samo kod nas valjda bilo moguće da pojedinci bliski vlasti saslušavaju očevice pre istražnog sudije, i da je i tokom suđenja mnogo toga ostalo da visi u vazduhu.Mafija, ali ne samo ona ,želela je haos...Posle ubistva predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića, policija je počela, ili je poštenije reći, želea odlučno da se obračuna sa organizovanim kriminalom u Srbiji. U akciji "Sablja", koja je kasnije postala tupa britva,(u)hapšeno je više hiljada ljudi,(oko 12.000!?) različitih socijalnih struktura, obrazovanja, zanimanja, godina starosti.Kula zločina počela je da se pretresa do najsitnijih detalja i do svih kanala. Ili se, bar tako činilo...Čelnici MUP-a i izvršne vlasti najavljujivali su da se neće odustati od akcije privođenja svih osoba koje su na direktan, ili indirektan način umešane u atentat na Zorana Đinđića, ili su bliske zemunskom kriminalnom klanu.
Policija je privela veliki broj, od ranije, evidentiranih kriminalaca. Među njima su i osobe koje su u Beogradu evidentirane kao pripadnici 13 organizovanih kriminalnih grupa. (U "čuvenoj", nikad zvanično štampanoj "Beloj knjizi", koja je sa najvišeg policijskog mesta doturena mnogim urednicima, delovi su i objavljeni, a posle... Na moje pitanje Dušanu Mihajloviću, tada ministru MUP Srbije zašto MUP ne odštampa tu knjigu, dobio sam, po meni i danas, neverovatan odgovor:"Kako da je objavimo, kad će mnogi od pomenutih da nas tuže - za klevetu!? Sve što tu piše, tačno je, ali dokaza nemamo!!"Istina, neki urednici su bili hrabriji od policije, obelodanili su delove tih knjiga i - kako je Dušan predvideo, završili na sudu. Neki i sa osuđujućim presudama...Ipak, danas, kad se trezvenije, s manje strasti i emocija, gleda, ispostavlja se da je "Sablja", ipak zaobišla najmoćniji klan. Surčinski!Ili da je, nažalost, "država ( ne država, pojedinci iz te "države") stala u odbranu jedne kriminalne grupe, protiv druge kriminalne grupe. Stala je uz "Surčince" protiv "Zemunaca"!Valjda zarad činjenice, da je šef te "surčinske grupacije", ili kako je to umeo baš lepo da kazuje Dušan Mihajlović, pod pritiskom savesti, Ljubiša Buha Čume, odlučio da postane svedok-saradnik i borac protiv kriminala na ovim prostorima!? Ali, čini se najviše u borbi protiv moćnog i konkurentskog zemunskog klana...Skoro da, do "Sablje" - tzv. "zemunski klan" nije praktično ni postojao, širio se samo moćni, surčinski, ali...U saopštenjima na brifizima Vlade Srbije koji je, čini se dosta nenadano, vodio Vladimir Beba Popović, u tadašnjoj funkciji šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, zemunski klan označen je kao najmasovnija kriminalna grupa. Organizator tog klana bio je Dušan Spasojević.S juga centralne Srbije. Iz okoline Leskovca...Protiv njega MUP je podnosio 27 krivičnih prijava za različita dela, ali je Spasojevć samo četiri puta osuđivan na manje vremenske kazne.Bio je svojevremeno, između ostalog, osumnjičen i za napad na Vuka Draškovića u Budvi. Zbog sumnje da je organizovao otmicu Miroslava Miškovića ispred sedišta moćne Delta Holding kompanije, uhapšen je u Parizu, ali je pušten posle dolaska u Beograd...
Nastaviće se...
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
