Ole Adrijan Hegli, glavni istraživač koji je radio na ovoj studiji, smatra da ljudi slušaju muziku tokom pet perioda u toku dana: ujutru, po podne, predveče, noću i kasno noću/rano ujutru.
Ujutru im najviše prijaju pesme relativno sporijeg tempa, ali prijatnog zvuka, kao što je hit Supreme pevača Robija Vilijamsa.
Energičnije i brže pesme su omiljene u popodnevnim časovima. Kao primer ovakvih numera, izdvojena je Rijanina pjesma “Only girl in the world”.
Pesme za plesni podijum se najviše slušaju predveče i noću, što je i vreme kada ljudi najčešće posećuju klubove i koncerte da đuskaju.
Istraživači su otkrili da "Every Breath You Take" grupe Polis ljudi jednako slušaju u svako doba dana.
Hegli ovaj fenomen objašnjava činjenicom da pesma ima neke kvalitete koje je čine dovoljno neutralnom za svako doba dana i raspoloženje, a to su njen srednji tempo, dobar gruv koji vas ne tera da se odmah pokrenete i zaigrate, već vam prija dok radite praktično bilo šta. On je takođe skrenuo pažnju da pesma ne nudi velika iznenađenja slušaocima, zbog čega je podesna za sve prilike. Ljudi je mogu slušati sa punom pažnjom i koncetrisati se na njen tekst i muzičke detalje ili je pustiti u pozadini i preterano se ne obazirati na nju.