UMIRAO MESEC DANA ZABAVLJAJUĆI RANJENIKE: Gidra se smehom branio od bola, a retko ko zna za TRAGEDIJE koje je preživeo
Autor: Glas javnosti
Jedan od najvećih glumaca bivše Jugoslavije, Dragomir Bojanić Gidra iza sebe je ostavio brojne filmove kojima se i dan danas rado vraćamo.
Gidra je ostvario preko sto uloga u filmovima i serijama, ali je najpoznatiji po ulozi Žike iz filmskog serijala "Lude godine" u kom nas i dan danas zasmejava. Rođen je u Kragujevcu 13. juna 1933., a umro na današnji dan, 11. novembra 1993. u Beogradu.
Iako je upamćen najviše po šarmantnim i vrlo duhovitim ulogama, preživeo je mnoge tragedije o kojima se malo zna. Dragomira Bojanića je majka prerano napustila. Umrla je od tuberkuloze, a posle nekog vremena, njegovog oca Jovana, koji je bio oficir srpske vojske, streljali su 1943. godine tokom Drugog svetskog rata. Gidra je tada imao samo deset godina i ove tragedije su ostavile velike posledice na njega.
Primoran da se kao veoma mlad snalazi za svoje parče hleba, Gidra je završio srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi "Crvena zvezda". Onda je preko amaterskog pozorišta "Sveta Mladenović" došao u Kragujevačko narodno pozorište.
Njegov veliki talenat je odmah došao do izražaja, a solidarne kolege iz pozorišta u Kragujevcu su sakupile novac i pomogle mu da ode u Beograd i okuša se na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Akademiju upisuje iz prvog pokušaja i to kod čuvenog pozorišnog reditelja, pisca, pedagoga i glumca, Raše Plaovića i već na prvoj godini studija dobija ulogu Mitketa u predstavi Narodnog pozorišta "Koštana".
Sve posle toga je istorija. Veliki Gidra ostao je upamćen po mnogim ulogama poput agenta Mikule u seriji "Otpisani", Laleta u seriji "Majstori", Krstivoja Krstića u seriji "Vruć vetar". Ipak, najveće simpatije je pobrao ulogom Žike u filmskom serijalu "Lude godine" koji je i dan danas neverovatno popularan.
View this post on Instagram
Smehom se branio od najtežih životnih situacija i to ga je održavalo u životu. Njegova ćerka Jelena Bojanić je svojevremeno za Nedeljnik ispričala kako su izgledali poslednji dani njenog oca.
- U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledala kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike - rekla je Jelena.
SKINI APLIKACIJU
.png)
