UDARNA SERIJA RTS 'TAJNE VINOVE LOZE' POSVAĐALA VINARE, jednima je dirljiva promocija vinarsta, a drugima diletantska sapunica!  

Udarni termin na RTS-u posle Dnevnika već decenijama, uz milionsku publiku, svaku našu seriju pretvara u kultnu, gotovo generacijski događaj, a to odlično zna svaka uprava nacionalne televizije, pa brižljivo biraju i mere kao i sada kada se u taj tzv. prajm tajm stvrstali “Tajne vinove loze”, sudbinu dve naše vinogradarske porodice, koja je kao retko do sada podelila  javnsit, naročitu onu stručnu

Elem, priča prati vinarske porodice iz Negotina i Subotice, ovi sa severa Bačke su bogati, ali prave prosečno vino, dok su ovi drugi siromašni, ali prave božanski nektar od koga u nesvest padaju i Francuzi. Glumačka podela po ukusu gledalaca, u Subotici je glavni baja Vojin Ćetković, u Negotinu većini omiljena, majka hrabrost, Sloboda Mićalović. I sada već ide priča kako su njih dvoje, ustvari, bili zajedno pre dvadeset godina, bila i neka porodična tragedija koja ih je razdvojila, on se oženio gore, ona se udala dole, u vinarsku porodicu…Velika ljubav zaborava nema, sve dok im se putevi opet ne ukrste. Baja iz Subotice bi da uloži biznis u njen vinograd, oće biti, neće biti - ma biće!  

Dežurnim zakeralima, od prve epizode, smeta što Vojin priča kao da je rođen na beogradskoj Čuburi, a Sloboda uz pomoć leskovačkog naglaska stiže tek do Niša, ali ni makac prema Negotinu. Ništa novo, to im je već zaboravljeno iz “Nemanjića”, pa će valjda i ovo, jer realno nije suština za pamćenje. Tek smo na trećini od ukupno 36 epizoda serije, koju scenaristički potpisuju tri autora, a režiju čak njih četvoro. 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by TVINEMANIA.RS (@tvinemania)

Ovu tematski specifična serija izazvala je, možda neočekivano, ali svakako veliko interesovanje i među najpoznatijim vinarima, koji se ovih dana prosto utrkuju da se oglase u javnosti. A ko se  ne javi, novinari ga nađu! Svi su u igri, svi bi nešto da kažu.   

Od jednog od najvećih trgovaca vinima u Srbiji, Gradimira Vukašinovića, u čijoj firmi “Supernova” su i snimane pojedine scene serije, pa do Miroslava Kovačevića, vlasnika poznate istoimene fuškogorske vinarije. Zajedničko im je da se slažu da serija promiviše srpsko vinarstvo, mada se i žale da je možda bolje bilo da su u fokusu, umesto sorte bagrine iz serije koje skoro da nema na tržištu, prokupac ili tamjanika, jer su to nesumnjivo dve najvažnije domaće uzdanice.

Veselin Despotović, predsednik Udruženja vinara i vinogadara Šumadije, je zadovoljan:

-Lepi su pejzaži, ljudi su normalni. I normalno je da postoji neka priča i zaplet, ali za razliku od serija koje su se „vrtele“, od “Južnog vetra”  preko “Kostiju” i “Klana”, ovo je pravo osveženje. Plus što je tematika vinsko vinogradarska što je po mom mišljenju pun pogodak. Znači najviše mi se dopalo odsustvo stvari poput nasilja u serijama koje više ne mogu da gledam,- priča za medije Veselin Despotović. 

Serija je najviše snimana u Vinariji Zvonka Bogdana, odakle stižu svi mogući komplimenti kreatorima serije i glumcima, dok oni sa istoka gde je ovekovečena druga porodica su, zanimljivo, nešto uzdržaniji, pa beležimo izjavu za medije Željka Perića,vlasnika “Pivnice Perić” u Rajačkim pivnicama, malobrojne vinarije koje u svojim zasadima imaju i famoznu sortu bagrina, kojom se u seriji svi oduševljavaju, ali on, gle čuda, inače “nije još stigao” da odgleda nijednu epizodu serije! Priznaje da pravi godišnje tek oko 100 litara bagrine:

- Na žalost, nisam stigao još da odgledam ni jednu epizodu, ali ono što mogu jeste da svakom od glumaca poklonim po bocu, da zbilja probaju bagrinu jer sigurno nisu imali odakle. Pri čemu, kako čujem, koliko se ovog vina pije u seriji odavno bi se sva današnja bagrina popila!- priča Željko Perić, a vi ovu izjavu tumačite prema svom nahođenju.

A sad nešto, malo drugačije. U stvari, prilično drugačije…Na najčitanijem portalu u vinskoj branši.vino.rs, ovih dana objavljen je poduži tekst koji je među vinarima izazvao veliku pažnju. I svađu u komentarima.  renećemo zato, po našem izboru, najzanimljivije delove:

“Čitamo da „narativ prati priču“ (sic!?) o dve vinogradarske porodice, jedne sa severa, iz Subotice, druge s juga Srbije, iz Negotinske Krajine. Ono jeste Negotin južnije od Subotice, ali je i dalje u Istočnoj Srbiji, i to severnom delu! No, ostavimo geografiju…

Kako god, to čudo mora da se gleda. Pa, da krenemo redom, po vinarskim stavkama:

Glavni muški akter priče, takozvanog narativa, najavljen je u trejlerima kao tajkun, što među običnim svetom uglavnom ima veoma negativnu konotaciju, miriše na mutne radnje kojima je bogatstvo stečeno. Međutim, naš junak je netipičan tajkun, takoreči ni „T“ od tajkuna - nežna dušica, poštenjačina, zaljubljenik u vino, prilježan, radan…

Glavni ženski lik, lepa Vlajna iz Negotinske Krajine, mala je vinarka u dugovima. Dakle, takođe žena iz naroda. Kolika je ona oportunistkinja videćemo. Ali, odmah se vidi da su ko stvoreni jedno za drugo. Još kad ih vino spoji!

Malo boljim poznavaocima vina misli će krenuti u drugom pravcu: „Šta je uopšte najbolje vino?“ Pa to ne postoji! Kao što ne postoji ni najbolja knjiga, najbolji film, slika, sarma. Postoje loša, dobra i jako dobra vina, kao i loši, dobri i jako dobri poznavaoci vina. Inače, famoznu bagrinu probali smo tek par puta po nekim vinskim manifestacijama. Zajednički sud je da je to dobro i zanimljivo vino, pitanje je da li bi ga sledeći put prepoznali na slepo. I nismo pali mrtvi, nikad, hvala na pitanju.

Nagledali smo se, barem u ovih prvih nekoliko epizoda, prekrasnih vinograda, a i šire, od kad su dronovi najzaposleniji članovi filmskih ekipa. Kad se kamera prizemlji, vinogradi u Negotinskoj Krajini imaju drugačije drvene naslone, trava do kolena, za potrebe snimanja sve je zavučeno do poslednjeg zaperka, o čemu brine vešta vinogradarka. Tajkunski vinograd na Palićkom vinogorju izgleda kao da je nasilno zadenut na golf teren. Sve pod konac, od travice do svakog grozda. O tome brinu zaposleni obučeni u crvene uniforme, nove i neobično čiste, nisu nasleđene od radnika nekadašnjeg Jugopetrola.

Moguće da je to stvarno razlika između severa i istoka Srbije, ali zabunu pravi nešto drugo. Vreme je oko berbe, neki malo hladniji septembar, reklo bi se po odeći glumaca, po tome što je na fakultetima ispitni rok, a krunski je dokaz to što dronovi beleže razbacane gajbe po vinogradima, i jednim i drugim, neke i pune. Pa čak i ako je moguće zamisliti da se berba u nekim „tajkunskim vinogradima“ odvija tako neprimetno po svakodnevni život familije, a nije moguće, na malenom imanju u Negotinskoj Krajini mora vladati opsadno stanje.

Međutim, naši vinari se smucaju po sajmovima, vozaju tamo-vamo na razdaljini od 450 km oko nekakvih ugovora koji će se realizovati najranije na proleće! Niko ne pominje ribanje kaca pinterskom sodom ili kerherima s vrelom vodom i skupim ekološkim preparatima, nabavku enološkog materijala, opsesivno zveranje u vremensku prognozu, pregovore s nepouzdanim beračima, nervozu, prepirke… Naše skromno vinarsko iskustvo je da smo od avgusta do kraja oktobra u stanju ozbiljnog nervnog rastrojstva. Blago glumcima, oni samo čitaju scenario.

Na kraju, da pomenemo još jednu struku koja nije vinarska, ali je prilično iritirantna. Naime, na špici se uredno pojavljuje konsultant za scenski govor koji očigledno nije dovoljno proputovao po Srbiju. Tako navodni Bačvani govore čuburski bački dijalekt, što je najupadljivije kada treba da se upotrebi tu i tamo neki autentični vojvođanski izraz, ono, kad se scenarista seti ko su mu i odakle likovi. Istovremeno, „oni južnjački likovi“ iz okoline Negotina trude se malo više ali dalje od Kruševca nisu dobacili. Ni u tekstu, u dikciji još manje”,- navodi se, između ostalog, u tekstu koji na portalu vino.rs, potpisuju Mirjana Đurđević i Branko Mladenović.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU