Tragična sudbina Neše Leptira: Životnu TAJNU zapisao na POSLEDNJEM LEKARSKOM RECEPTU 'Vreme sada stoji...'!

Nenad Rdulović bio je multitalentovan. Bio je poznatiji kao Neša Leptir ,frontmen grupe Poslednja igra leptira i član Indeksovog radio-pozorišta. On je bio veliki umetnik, muzičar, imao je neverovatan duh i harizmu. Preminuo je 12.februara 1990.godine kada je imao samo 31.godinu.

Priča o Neši Leptiru jedna je od najtužnijih ali i najlepših priča domaće scene. 

Nenad Radulović bio je vođa grupe Poslednja igra leptira. 

"Poslednju igru leptira" Neša je osnovao 1979. sa drugarima iz komšiluka. O tome koliko je bio popularan u Beogradu svedoči činjenica da su imali više od 200 živih nastupa i čak 15 puta napunili Dom sindikata pre nego što su snimili prvi album "Napokon ploča".

Stvorio je večne hitove kao što su "Nataša", "Vrati se", "Srce od meda", "Umiru jeleni", "Grudi Balkanske"...

Bio je deo Indeksovog radio pozorišta i mnoge njegove fore i danas bi nas nasmejale do suza. Postao je dobri duh Beograda osamdesetih. 

Sa poslednjim albumom poklopila se i strašna vest. Neši Leptiru dijagnostifikovan je rak testisa u poodmakloj fazi. Usledila je operacija na Vojnomedicinskoj akademiji i proces lečenja.

Neša se borio. Nastavio je da nastupa, a od svog humora nije odustajao. Nažalost, morao je na novu operaciju – konstatovane su metastaze na mozgu. Uprkos svemu, bolest je progredirala.

Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje: "Kako se osećaš?", s osmehom odgovorio: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal." I to ističu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu napuštali do poslednjeg dana.

Prepričava se i kako je pred samu operaciju tumora na mozgu, pravio šou na VMA, pevao i glumatao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: A sad, svi na svoje radne zadatke! I legao.

Neša Leptir se sa svojom tragedijom nosio na poseban način, ne dopuštajući ni sebi ni drugima da skliznu u patetiku.

Međutim, to ne znači da sam nije razmišljao o mraku. Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.

"Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".

To je bila tajna koju je na samrtničkoj postelji čuvao iza osmeha.

- Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je "tamo", posle. Ali znam da on zna... Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar - rekao je Nešin brat Željko jednom prilikom. 

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU