Dušana Golumbovskog svi pamtimo po čuvenoj misterioznoj ulozi Ozrena Soldatovića u "Srećnim ljudima" koju je igrao na početku svojih penzijskih dana i smatrao je to svojom posebnom obavezom.
Apropo ove uloge je jednom izjavio: „ Mnogi misle da sam uvek tako opasan, jer su me potpuno vezali za lik Ozrena. Neki me čak privatno zovu Ozren Soldatović, ne znaju kako se u stvari zovem, ali mene takva popularnost ne opterećuje“.
Dušan Golumbovski, ili kako smo ga iz milošte zvali - Ozren Soldatović je rođen 15. marta 1941. u Beogradu. Na daske koje život znače stao je prvi put sa 10 godina, a glumačku akademiju upisao je sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom.
Slobodan Đurić, Ivan Bekjarev, Miodrag Andrić-Moljac, Dejan Konstatinović i Golumbovski su se šezdesetih godina prošlog veka okupili oko Teatra nacionalne drame i drugih grupa koje su organizacijom književnih večeri prerasle u politički teatar posvećen kritici komunističkog sistema.
Pored zapaženih rezultata u teatru, televizijskoj i filmskoj publici se predstavio u više od 50 ostvarenja, snimio je više od 100 epizoda poznatih serija, beležeći poseban uspeh u serijama scenariste Siniše Pavića. Najveću popularnost je stekao ulogama u televizijskim serijama „Srećni ljudi” i „Bela lađa”. Odigrao je više desetina rola na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama.
Sa Banetom Cvetkovićem, 1967. godine činio je prvi voditeljski par kultne TV emisije značajne za formiranje jugoslovenske rokenrol scene „Koncert za mladi ludi svet” Nikole Karaklajića, u kojoj nastaju prvi muzički spotovi domaćih rok grupa.
Vršio je i dužnost upravnika „Pozorišta T” u Beogradu krajem devedesetih.
Bio je drugo dete u braku Dušice Vasiljević-uvažene beogradske balerine i Dragutina Golumbovskog, sina bogatog industrijalca - prepoznatljivog po tome što je prvi u Beogradu vozio Bentli.
Golumbovski se rodio uoči drugog svetskog rata, nekoliko meseci nakon smrti oca. Poreklo vodi iz bogate, predratne, industrijalističke porodice. Njegov predak Živan Golumbovski bio je član Masonske lože Kraljevine Jugoslavije.
U privatnom životu bio je veoma smiren i potpuno suprotan karakter od likova koje igrao. Tvrdio je da se zbog toga mnogi ljudi iznenadili kada su ga upoznali.
Njegov najbolji drug sa klase bio je Petar Kralj, s kojim je delio ljubav prema piću.
O njemu je Dušan govorio sa posebnon empatijom: „Pera i ja smo se družili na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu „Lasta", pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog, jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio“ – pričao je Dušan Golumbovski.
Više od tri decenije bio je oženjen novinarkom Mirjanom Popović-Golumbovski, s kojom ima ćerku Anu.
O supruzi i ćerki je retko govorio, jer je čuvao svoju privatnost od očiju javnosti:
“Moja supruga je televizijska novinarka, a ćerka se bavi montažom i zaposlena je na TV Pink. U izbor Aninog zanimanja se apsolutno nisam mešao, upisala je ono što je volela. Još uvek nisam postao deda, ali se nadam da ću uskoro“.
Nažalost želja mu se nije ispunila, jer život piše svoja pravila. Preminuo je 3. januara 2016. u 75. godini.
Dušana Golumbovskog pamtićemo svi po maestralnim televizijskim ulogama koje je ostavio iza sebe.
(Glas javnosti)
6 sati