STIV VONDER JE TVRDIO ZA NJEGA: 'POSTOJI SAMO JEDAN ISTINSKI KRALJ ROKENROLA, ZOVE SE ČAK BERI'! Četiri godine bez legendarnog muzičara!

Pre četiri godine preminuo je najuticajniji muzičar u istoriji rokenrola čuveni Čak Beri. Više od sedam decenija  bio je na muzičkoj sceni. Spojio je bluz i sving u fenomen ranog rokenrola, i postao njegova najvažnija figura pored Elvisa Prislija. 

Kao svog uzora, Berija su, među brojnim svetskim zvezdama, navodili i Bitlsi i Rolingstonsi. U tom duhu opisujući Berijev uticaj, Džon Lenon jednom prilikom je izjavio: “Ako biste pokušali da rokenrolu date drugo ime, mogli biste da ga nazovete Čak Beri”.  Bob Dilan ga je nazvao “Šekspirom rokenrola” (interesantno je da Beri baš i nije voleo Šekspira, jer nije rimovao), a Stivi Vonder je tvrdio: “Postoji samo jedan istinski kralj rokernola. Zove se Čak Beri”.

Čarls Edvard Anderson Beri rođen je 18. oktobra 1926. godine u St. Louisu, Misuri, u afromaeričkoj porodici, a 29 godina kasnije rodio se i rokenrol. Berijevo detinjstvo je bilo obeleženo pevanjem u horu baptističke crkve i sviranjem gitare na priredbama, a nju je zavoleo gledajući svog prijatelja gitaristu Tomija Stivensa iz benda u kojem je pevao. Prvi javni nastup imao je u Gimnaziji Samner. Njegove tinejdžerske dane obeležila je i oružana pljačka tri prodavnice, te odlazak u popravni dom u Algoi. Po izlasku na slobodu, u 21. godini se oženio sa Temetom Todi Sags, sa kojom je bio u braku 68 godina. Tek je u svojoj 26. godini prvi put nastupio za honorar. Tada mu je majka rekla: „Jednog dana bićeš čovek i vođa velikog benda. Mnogi ljudi će dolaziti sa velike udaljenosti da čuju kako sviraš svoju muziku kada sunce zađe. Možda će se tvoje ime naći na svetlosnim reklamama na kojima piše: Džoni Bi Gud večeras. Napred Džoni, napred!”

Čak je svirao tokom pedesetih godina prošlog veka u svom gradu i okolini. Njegov bend se zvao Johnnie Johnson Trio. Prvu svirku su simali u Huff Gardensu, 1952. godine.

“Odrastao sam misleći da su slike umetnost, sve dok nisam ušao u muziku i shvatio da sam ja umetnik iako ne slikam.”

Oduševljena publika u Americi 1953.godine želela je da čuje crnog gitaristu koji je spojio kantri i bluz zvuke i napravio nešto novo, potpuno prepoznatljivo što još uvek nema naziv, a proslaviće se kasnije kao rokenrol. Morao je da koristi pseudonime, kako njegov otac, istaknuti pripadnik baptističke crkve da ne bi saznao da mu se sin bavi sviranjem “đavolje muzike”. I oni ljudi koji su mislili da je lud i sa dozom opreza gledali njegove mikseve, nisu mogli da odole, a da ne zaplešu. Godine 1955. Beri odlazi u Čikago, gde upoznaje velikog bluz muzičara Madija Votersa, koji mu preporučuje R&B i bluz producenta Leonarda Česa iz “Čes rekordsa”. Beri je u njegov studio odneo obradu kantri pesme “Ida Red“, koja je odmah potom snimljena kao singl “Maybellene“. Preko noći su imali hit, koji je dostigao prvo mesto na Bilbordovoj “Ritam i bluz” listi, a prodat je u milion primeraka. Bilo je onih koji su se čudili zašto je on u tim godinama pevao o tinejdžerima, što je objasnio rečima “Ne pevam o sebi već o ljudima koji me slušaju”. Ubrzo postaje idol posleratnih tinejdžera koji su, za razliku od ranijih generacija, mogli da uživaju u izlascima, svirkama, zabavi… Uvek je pratio njihove reakacije na svirkama i pre svega želeo da ih dobro zabavi. Uz gitaru, jednostavnim i duhovitim tekstovima, on je govorio umesto njih.- rokenrol je bio način oslobođenja od svega što ih pritiska i sputava. Poručivao je: “Just let them hear some rock’n’roll music“. Berijeve pesme su obrađivane mnoštvo puta, a među onima koji su to činili najčešće, pominju se Bitlsi. Od 1957. do 1960. godine Beri izdaje nekoliko vrlo zapaženih albuma za “Ches”, prvenac “After School Session” (1957), te “One Dozen Berrys“ (1958), “Chuck Berry Is on Top“(1959) i na kraju “Rockin’ at the Hops” (1960). U tom periodu izdvaja se dvadesetak hitova koji zauvek ostaju upisani u istoriji rokenrola, a neki od njih su “Rock and Roll Music“, “Sweet Little Sixteen“, “School Days“, “Reelin’ and Rockin’“, “Johnny B. Goode” i još mnogi drugi. “Johnny B. Good” spada među 100 najboljih gitarskih pesama svih vremena. Beri je govorio da su sve njegove pesme nastale iz lično proživljenog.

Berijevo građenje zavidne muzičke karijere koja je bila u velikom usponu, zaustavilo je hapšenje 1959. godine pod  “Menovim zakonom”. Optužen je da je 14-godišnju konobaricu iz svog Berry’s Club Bandstandu u Sent Luisu, Indijanku Dženis Norin Eskalanti, prevozio zarad prostitucije preko državnih granica. Iako je govorio: “Ona je sve samo ne nevina”,  osuđen je nakon dve godine. Prva presuda je bila poništena zbog rasnih uvreda sudije. Proveo je 20 meseci u zatvoru, što ga je izuzetno promenilo. Beri je 1990. godine, platio više od tri miliona dolara, kada ga je grupa žena optužila da je u ženski toalet svog restorana The Southern Air u Misuriju ugradio video kamere. Godine 1961. izašao je album “New Juke Box Hits“, a nakon izlaska iz zatvora 1963. godine, Beri izdaje vrlo zapaženi album “St. Louis to Liverpool” (1964), na kojemu se nalaze hitovi “No Particular Place To Go“, “Promised Land” i “You Never Can Tell“. “Chuck Berry in London” i “Fresh Berry’s” izašli su 1965.

Za svoj rad dobio je “Gremi za životno delo”, 1985. godine primljen je u “Dvoranu slavnih bluza”, a 1986. godine u “Rokenrol kuću slavnih”. Uključen je na nekoliko Rolingstounovih lista “Najveći svih vremena”. Zaštitni znak bio mu je neponovljivi “pačji hod” koji je izvodio svirajući na sceni. Prvi put ga je upotrebio kao dete prolazeći ispod stola da preuzme loptu i njegovu porodicu je to zasmejalo, a javno ga je iskoristio tokom nastupa u Njujorku, da bi ga jedan novinar okarakterisao kao “pačji”.

Svirao je i živeo rokenrol do kraja života. Imao je u planu da  izda novi album kao poklon svojim obožavaocima, pod nazivom “Chuck“,  tačno na svoj 90. rođendan. Nažalost, do realizacije albuma nije došlo. Preminuo je 17. marta 2017. godine. Na društvenim mrežama poslednji pozdrav odmah su mu uputile svetske zvezde po: Mik Džeger, Kit Ričards, Brus Springstin, Ringo Star, Brajan Vilson i mnogi drugi, a Leni Kravic je javno u ime svih otvoreno priznao: “Niko od nas ne bi bio ovde bez tebe”.

(Glas javnosti-Viktorija Samardžić)

SKINI APLIKACIJU