SLOMILA JE SRCE ALEKSI ŠANTIĆU: Plakao je kao dete dok se udavala, a najlepše stihove posvetio je NJOJ!
Autor: Glas javnosti
Aleksa Šantić, najznačajniji pesnik srpske lirike, svoju inspiraciju crpeo je iz svojih ljubavi od kojih se nijedna nije završila srećnim krajem. Najviše je voleo jednu Anku ali i Eminu i Zorku.
Aleksa Šantić je jedan od najpoznatijih pesnika novije srpske lirike. Rođen je 1868. godine u Mostaru, gradu u srcu Hercegovine, gde je proveo veći deo svog života. Ovaj mostarski zavodnik bio je privlačan mnogim mladim ženama, ali on nije želeo nijednu od njih, već je večito bio nesrećno zaljubljen. Srećom, iz njegove tuge proizašli su jedni od najlepših stihova sprske poezije.
View this post on Instagram
Šantić je bio prava prilika, pesnik, akademik, vizionar, šarmantan, harizmatičan i školovan. Ipak, pored mnogo udavača, njegovo srce pripadalo je je jednoj ženi, Anki Tomlinović.
Ako je verovati rečima Jovana Dučića, Anka je bila ludo zaljubljena u Aleksu, a i ona je plenila šarmom i bila je izuzetno lepa.
Njihov odnos bio je kao na filmu. Aleksa bi je čekao satima ispred fotografske radnje njenog oca, a kada bi je ugledao, lice bi mu se ozarilo. Provodili su sate i dane u šetnji i razgovoru. Volela je da čita njegove pesme, a on ju je doživljavao kao tajanstvenu, blagu i privlačnu. Upravo njoj je posvetio pesmu ''Ako hoćeš''.
"Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu
Mirisavu meku svilu!"
Kada je Anka pročitala ove divne stihove, rekla je: "Što se tiče onoga, ako hoćeš, odgovor je...hoću!"
Celu pesmu pročitajte OVDE.
MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI:
Međutim, njihova ljubav je bila previše dobra da bi bila stvarna. Najveća prepreka njihovoj ljubavi bila je to što je on bio pravoslavac, a Anka katolkinja. Kako to obično biva, mala sredina nije bila spremna da prihvati brak između njih dvoje. Šantić je odrastao u veoma patrijarhalnoj porodici i doživljavao česte prepirke sa majkom zbog svoje ljubavi prema Anki. Tako ga je jednom majka dovela pred ikonu Svetog Nikole i rekla mu: "Ako je dovede u kuću, majka će ih mrtve dočekati. Crni pokrov će biti njihovi svatovi!".
Nažalost, Aleksa nije imao izbora i odlučio je da prekine sa Ankom. Ona se godinu dana udala za nekog starijeg gospodina iz Zagreba. Na dan njenog venčanja, kada su svatovi prolazili pored kuće Alekse Šantića u Brankovcu, on je sedeo na prozoru, gledao svadbenu povorku i lio suze. Anka je zauvek otišla.
Posle nje više ništa nije bilo isto. Bilo je žena u njegovom životu ali nijedna nije mogla da bude Anka. Postojala je i Zorka, ali prema njoj nije osećao tako jaku ljubav kakvu je osećao prema Anki, ljubav punu nevinosti, ushićenosti i čežnje. Ovog puta Zorkini roditelji nisu prihvatili Aleksu, pa kada se ona udala za drugog, napisao joj je sledeće stihove:
"Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te,
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate"
NE PROPUSTITE:
Najpoznatija pesma Alekse Šantića jeste "Emina". Međutim, kako razni izvori navode, ''Emina'' je napisana njegovoj komšinici, desetogodišnjoj Emini Sefić, ćerki uglednog mostarskog sveštenika.
Prvi put ova pesma primećena je u listu "Kolo" 1902. godine. Priča se da je bila naručena iz Beograda kako bi predstavila lepotu iz života ljudi islamske veroispovesti. Mnogi tvrde da se čak i Emina kasnije udala za bogatog trgovca sa kojim je imala 16-oro dece.
Aleksa Šantić nikada nije pronašao svoju srodnu dušu i nikada se nije oženio. Preminuo je od tuberkuloze 1924. godine u Mostaru.
PROČITAJTE JOŠ:
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
-Aleksandar Pavlovic.png)
.png)
