Legendarna Tina Tarner preminula je u svom domu u blizini Ciriha u Švajcarskoj u 83. godini, nakon duže bolesti, izjavio je njen porparol.
Brojne poznate ličnosti oprostile su se od nje, a među njima i novinar Petar Peca Popović, koji je svojom objavom na fejsbuku otkrio detalje razgovara sa čuvenom kraljicom roka, kada je imala nastup u Jugoslaviji.
Popovićevu izjavu prenosimo u celosti:
– ‘Proživela sam pakleni brak koji me je skoro uništio, ali nastavila sam. Dobro je proizašlo iz lošeg. Radost je izašla iz bola. I nikada nisam bila toliko radosna kao danas’.
View this post on Instagram
Simbol „uspešnosti uspeha“, vlasnica 12 Gremi nagrada, stotina miliona prodatih ploča i globalnog divljenja, diva naslovnih strana, magnet za pune stadione (na Marakani u Riju – 182.800 prodatih ulaznica!), provokatorka sa kratkim suknjama i velikim perikama, ikona rokenrola, dugogodišnja iskrena pristalica budizma, žrtva hirova slavnog Ajka Tarnera, posvećeni čitač Danteove „Božanstvene komedije“, omiljena ujna Kit Ričardsa, fatalna Entiti iz „Pobesnelog Maksa“, „Kraljica Esid“ iz filmske verzije rok opere „Tomi“, dama koja je Džegeru pokazala najbolje plesne pokrete, neodoljiva polovina dueta sa Rod Stjuartom, Bouvijem ili Brajen Adamsom, interpretatorka čiji se album “Private Dancer” čuva u američkoj Kongresnoj biblioteci, posednica visoke pozicija na listi “100 najvećih pevačica” i zvezde na holivudskom Bulevaru sumraka, danas je otišla.
View this post on Instagram
Jedna davna uspomena iz 1974. pade mi večeras na rame…
Gluvo doba novembarske noći. Pokisla Tina se priključuje u apartmanu na četvrtom spratu hotela Jugoslavija. Uzima piće i prepoznavši me u tmini, prilazi. Vidim da pogledom ne traži Ajka. Bez ikakve sumnje, u vrevi glasova prepoznaje njegovo nekontrolisano kikotanje.
Zuri kroz prozor ka Dunavu.
– Beograd je lep. Baš sam se našetala.
– Ko ti je pravio društvo? Kome treba da zavidimo? Postajemo neposredniji.
– To ti neću reći. Mala tajna.
– Kad sve ovo vidim, znam zašto nisi želela da pričaš o sreći.
– Ja sam srećna, imam decu.
– A šta ćeš s Ajkom?
– Biću budista. Tražiću odgovore. Uostalom, preživela sam jedno samoubistvo.
– Kako tražiš odgovore?
– Mene drže čitači sudbine. Gde god putujem obilazim čitače. U tome mi koriste lokalni organizatori. Oni znaju ljude čiji je fah čitanje budućnosti kroz karte ili dlan. Neki gledaju u zvezde, lišće čaja ili talog kafe. Ne tražim veštice ili gatare već osobe s božjim darom oko pomoći da prepoznam sebe i svet. To mi mnogo znači jer sam u godinama kada moram ozbiljno misliti o karijeri, braku, porodici. Ajk o tome ništa ne zna. Obično kažem da idem u kupovinu, a zapravo obilazim ljude sposobne da jasnije vide tuđu sudbinu…
Ajkov smeh nadmoćno osvaja prostor na zadovoljstvo njegovih dvorjana.
Tina je neko vreme stajala pored prozora, a onda je odjednom, kao da joj se sve smučilo, duboko uzdahnula i naglo izašla.
Pred odlazak pozdravljam se s Domaćinom. Kažem da je koncert bio odličan kao uostalom i ova zabava. Tapše me po ramenu i namiguje:
– Dobro, ima li nešto što ti se ne dopada u Tarner reviji?
– Tinino neraspoloženje.
– Ne čudi se. Žene ne znaju da se zabavljaju niti da se kockaju. To je muška strana sveta.
Gromoglasno se smejao svojoj maksimi teturajući se s čašom u ruci nazad ka fotelji.
Ispred Jugoslavije su već prolazili prvi jutarnji autobusi.
O tome nisam pisao. Tekst za novine završen je sledećim rečima:
‘Tina Tarner, onaj crni plamen što je žario s bine u hali Pionir verovatno nije najbolja pevačica koju imali prilike da slušamo u Beogradu. Čini mi se da nema periku, kao što se priča. Smeo bih se zakleti da nosi sočiva. Znam da ima većinu veštačkih zuba. Koliko sam video, grudi joj i nisu neke. Noge su joj malčice krive. Ali, verujte, Tina Tarner je jedna od najzgodnijih dama koje sam do danas imao prilike da sretnem’ – napisao je novinar.