Statua pevača, vrlo popularnog u celom regionu, izazvala je brojne komentare na društvenim mrežama.
Za rad vajara Slavka Bunića mnogi su rekli da ne liči na Proeskog i da ga „ni Makedonci ne bi prepoznali".
Ovo je još jedan u nizu spomenika koji su podignuti, a da ne liče na ljude kojima su posvećeni, ocenjuje istoričar umetnosti Nenad Makuljević.
„Spomenik kao spomenik ne mora da bude portret, ali ako je portret u pitanju, onda bi morao da liči na predstavljenu figuru i to je jedan aksiom", kaže za BBC na srpskom profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tviteraši su sa različitim ličnostima iz sveta muzike poredili novopostavljeni kip, ali ne i sa Proeskim.
Neke je podsetio i na političare.
Portret bi trebalo da ima portretske karakteristike, čega ovde nema, dodaje Makuljević.
„Ranije je bilo opravdanje - ne liči, ali niko i ne zna kako taj izgleda, ali sada znaju, ima snimaka i fotografija", kaže on.
Iako nedostatak veštine portretisanja neki pravdaju umetničkom slobodom, ovde nije o tome reč, dodaje.
„Spomenik kao takav nije uspešan.
„Ništa ovde nije ni prvorazredno, ni specijalno, ovo je praksa koja se dešava često i ima je, nažalost, koliko hoćete", dodaje istoričar umetnosti.
8 min