Iako je Vuisić bio simbol komunističkih filmova, privatno je prezirao komunizam i Josipa Broza Tita. Ipak, doživotni predsednik SFRJ i njegova supruga Jovanka obožavali su slavnog glumca. Komunisti su posle onoga što su oni nazvali ”oslobođenje” ubili između ostalih desetina i stotina hiljada uglednih Srba i mnoge umetnike, a među njima i glumce. Samo je u prvom talasu streljanja u Beogradu početkom novembra 1944. ubijeno 79 umetnika, a među njima i čuveni beogradski glumci Aleksandar Cvetković i Jovan Tanić.
Najveća srpska glumica svih vremena Žanka Stokić je, na primer, izbačena iz Narodnog pozorišta i osuđena na gubitak građanske časti i prinudni rad čisteći beogradske ulice (ubrzo umrevši), a bilo je i glumaca iz imućnih industrijalskih i trgovačkih porodica koji su zbog svog porekla jedva izvukli žive glave poput Miće Tomića ili Danila Bate Stojkovića.
Jedan od glumaca koji je svu tu nepravdu decenijama gledao, bio je i verovatno naš najveći glumac svih vremena Pavle Vuisić.
Kao rođeni Beograđanin iz ugledne građanske porodice (10. jula 1926.) Pavle Vuisić je svu nepravdu "oslobođenja" iskusio na sebi prošavši kroz pakao prisilne mobilizacije i slanja na Sremski front, te klanice srpske omladine posle koje ni danas nismo u stanju da utvrdimo broj žrtava, a znamo da ih nije bilo ispod 10.000, te i ne čudi ovakav testament slavnog glumca.
"Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovijeh šest popova (koje za inat hoću) da sve ono što se oko groba radi, rade i šute. Šute (ćute). Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi nikakav komunist ni govora, ali niti jedne reči ne progovori, jerbo ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*** mater...Pavle Vuisić, svojeručno, latinicom, pred smrt, kad-tad."
Uvek je bio okružen svetom, a na sahrani mu je, pored popa, bila samo jedna osoba - njegova žena Mirjana Vuisić.
O čuvenom glumcu se zna mnogo toga, ali neke činjenice ostale su do danas manje poznate:
- Rođen je kao Vujisić, ali se potpisivao kao Vuisić jer ga je nerviralo slovo J u prezimenu.
- Vuisićevo rodno mesto je Cetinje, iako na mnogim mestima na internetu i knjigama stoji podatak da je rođen u Beogradu. "Beograđanin sam, jer u njemu decenijama živim, ali ja sam ipak rođen na Cetinju. Ispravite to". - preneo je Yugopapir njegove reči objavljene u jugoslovenskom časopisu Studio iz Zagreba.
- Nadimak Pavla Vuisića je bio Paja, ali i Paja Čutura po istoimenom liku iz serijala Kamiondžije.
- Nije imao uspeha u pokušaju da se upiše na glumačku akademiju.
- Bio je boem i osobenjak posebne vrste (slobodno vreme je provodio na reci Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoj je rad naplaćivao odmah).
- Nagrada „Slavica“ Filmskog festivalu u Nišu, čiji je Paja bio jedan od dobitnika, preimenovana je njemu u čast i danas nosi njegovo ime.
- Dvadeset jednu godinu posle Pavlove smrti, 2009. godine je objavljen dokumentarni roman o njegovom životu.
- Američki glumac srpskog porekla Oskarovac Karl Malden tvrdio je da se "Glumac kao Pavle ne stvara, već rađa".