KAKO JE NASTAO KULTNI DOMAĆI FILM 'MUNJE': Ništa nije bilo kao što je planiramo, a evo kako su 'UPALI' LOLA, LAŽNI POLICAJAC I DULE SAVIĆ!
Autor: Glas Javnosti
Sam početak dvehiljaditih, jedna kancelarija na Vračaru, sređena po uzoru na opremite-svoje-kancelarije oglase, prilično je bila aktivna. Već tada, u toj kancelariji od dvadesetak kvadrata, izvesno je bilo da će film Munje objediniti sve.
U tom trenutku, režiser Radivoje Raša Andrić iza sebe ima jedan igrani film – Tri palme za dve bitange i ribicu. Srđa Anđelić, Mjehur Ubica, radio-legenda svoje epohe, iza sebe ima sve i svašta. Sad sa Rašom radi na scenariju novog andergraund filma. Pisanje od početka ide lako. Radili su na Munjama
Za film nisu imali para, ali nije to problem. U Anđelima, tada poslednjem generacijskom filmu, svirali su Vampiri, a u Munjama će svirati Eyesburn. Računaju da bi zaista bilo smešno očekivati da jugoslovenska masa pohrli na hc-punk fazon.
Dragan Bjelogrlić kao producent iza sebe ima Lepa sela lepo gore i rekordnih 720.000 gledalaca. Bijelin film ušao je u istoriju domaće kinematografije kao film sa najdužim aplauzom publike na premijeri.
Sergej Trifunović živi sa ortakom. Iza sebe ima svašta, ali najvažnije u tom trenutku, ima premijeru Munja.
U naletu bioskopskog prikazivanja, Munje je videlo oko 600.000 gledalaca. Te 2001. godine, jugoslovenska kinematografija je, pored bolivudske, bila jedina domaća kinematografija koja je u bioskopima tukla Titanik nekim domaćim filmom.
-Scenario Munja pravili smo kao niz skečeva za jednu novogodišnju emisiju. Između skečeva trebalo je da idu muzički spotovi- počinje Raša Andrić, režiser.
-Iz nekog razloga, ko bi se sad tačno setio, projekat je propao. Nekoliko godina kasnije Mjehur je došao na ideju da od novogodišnje emisije koju nismo snimili napravimo film- priča Andrić za Nedeljnik.
-Srećem Cviju na ulici. Kažem: ‘Imam jednu priču. Kao neko zezanje po gradu.’ Zainteresovao se i tražio mi da pročita scenario. Već sutradan me je zvao da pita da li sam normalan. ‘Ovo je hit. Hajde da snimimo ovo’, rekao je preko telefona- dodaje on.
Tako Cvijanović ulazi kao glavni producent, zajedno sa Milkom Josifovim.
NE PROPUSTITE
Kad je reč o kastingu, početna ideja Raše Andrića i Srđe Anđelića bila je da se za Munje ne angažuju profesionalni glumci, već isključivo prijatelji, ortaci i prolaznici. Ta ideja ipak je promenjena.
-Hteli smo da film bude bez glume. Da sve bude onako, normalno. Onda je došao Milko sa – za mene, u tom trenutku – sumanutim mišljenjem da imamo hit. Mislio sam da je lud. Milko je tražio da angažujemo profesionalne glumce. Našli smo se na sredini: pola glumci, a pola ortaci. I muzika u filmu je trebalo da bude totalni andergraund. Tu smo se našli na pola andergraund totalni, dakle demo snimci, a pola i dalje andergraund bendovi, ali ne demo- pričao je Andrić.
Sergej je odmah bio logičan izbor za lik Popa.
-Da Raša sprema film po Srđinom scenariju, čuo sam od Borisa- kaže Nikola Đuričko za nedeljnik.
-Teško mi je palo što me nisu zvali. Mi smo bili donekle ekipa. Radili smo zajedno Oko moje glave, rok top-listu i prilično se dobro zezali. Kad sam pitao Rašu zašto mene ne zovu za film, rekao je da su uloge već podeljene i da je ostao samo jedan lik negativca. Na čitajućoj probi stvar je funkcionisala. Razumeo sam taj lik i mogao sam da ga igram. Hteo sam da ga začinim malom govornom manom. Zapravo, trebala je tom liku neka neprijatnost u glasu koja će ga činiti odbojnim. Moja profesorka matematike iz srednje škole imala je takvu jednu verbalnu karakteristiku. Probali smo. Svima se dopalo. Lik Gojka Sise godinama me je pratio. U vojsci, komandir daje komandu: ‘Jedinice mirno!’ Onda vidi mene i krene: ‘Naj…ćeš. I ti ćeš na…bati’- pričao je Đuričko za Nedeljnik.
U prvoj podeli, Zoran Cvijanović nije trebalo da igra Deda Mraza već policajca. Uloga Deda Mraza primarno je bila namenjena Branku Đuriću.
Lik Deda Mraza, koji usred noći obija apoteku i stondiran se pridružuje ekipi, nastao je u vreme kad je scenario pripreman u vidu skeča za novogodišnji program.
-Lik pandura, kog igra Gloga, nastao je po uzoru na jednog mog ortaka iz tog vremena- govori Srđa.
-Imao sam ortaka koji je bio u rezervnom sastavu policije u vreme kad su mobilisali sve žive. Dobio je policijsku uniformu i stalno je zujao po gradu. Tako je ulazio u klubove i naručivao disk-džokejima pesme. Umeo je da kaže: ‘Šta je? Nema ni vutre?’ Odlazio je kući razvaljen. Samo skine šapku. Nažalost, na kraju je zaglavio sa heroinom. Lik pandura njim je inspirisan- dodaje on.
Ekipa je potragu za devojkama koje će igrati Lolu i Katu prihvatila ozbiljno. Dve glavne ženske uloge bile su namenjene devojkama koje se ne bave glumom profesionalno. Organizovani su veliki kastinzi po Beogradu i Novom Sadu. Na kraju, Maju Mandžuku otkrio je Zoran Cvijanović, dok je Milicu Vujović pronašao Sergej Trifunović. Bukvalno na ulici.
-Vozio sam se tridesetkecom. Samo sam ugledao neka neverovatna dva oka”, priča Sergej. „Nikad pre toga nisam startovao devojku u autobusu. Milica i ja postali smo vrlo dobri prijatelji. Kad nam je trebala devojka za lik Lole, bio sam sto posto ubeđen da je ona savršen izbor- pričao je Sergej Trifunović.
Film Munje ostaće upamćen i po moćnim epizodama koje su, naizgled, pale s neba. Igor Brakus, koji još nije otkrio Tviter, u jednoj od prvih scena Munja direktno u kameru energično citira Joneska. Svetislav Basara, pojavljuje se na svega nekoliko sekundi, što je bilo sasvim dovoljno da sočnom psovkom, sve sa špricom u veni, otera glavne junake dođavola, kako bi oni mogli da nastave dalje. Basaru je u film doveo Sergej Trifunović. Basara mu je kum, krstio je Baneta Trifunovića. Nešto posle te žurke, s neba je u film upao i Dule Savić.
-Vuf! Stvaraju se ispred mene velika bela kola. Unutra sedi frajer, vremešan ali frajer, sa rejbankama. Drži ruku na volanu. Dule Savić! Sedi zavaljen, kao iz filma. Kao Belmondo. Ja oduzet, pitam ga: ‘Idete li možda do grada?’ Stanica puna ljudi. On onako stoji, ne mrda ruku sa volana, i samo namigne. Sedam u kola, i ne kreće vožnja nego let. Zaustavlja nas pandur koji je verovatno hteo da nas ubije. Onda shvata: Dule Savić! Dule ih je još kao i izgrdio jer mi strašno žurimo, pošto ja kasnim na predstavu. Pritom, dva po podne je. Kakve predstave, kakva čuda? Odemo mi. I tako. Taj osećaj smo posle pokušali da ponovimo na filmu. Ali nije tako namignuo- prepičao je Sergej.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
