Jedna od najpoznatijih glumica s ovih prostora, Ita Rina rođena je kao Italina Kravanja u Divači kod Trsta u Italiji 7. jula 1907. godine. Priča kaže da je bila loš učenik i da je od malena sanjala o filmskoj karijeri i svetlima pozornice.
Za Italinu Lidu/Idu Kravinju prvi put se čulo na izboru za mis Jugoslavije koji je održan 1926. godine. Ida je tada pobedila na izboru za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije. Njoj je, ako je sudeći po pričama koje su ostavljene u amanet iz starih vremena, majka zabranila učešće na finalnom izboru za najlepšu Jugoslovenku, ali je ona poslednjim vozom stigla u Zagreb u trenutku kada je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje.
Međutim, mladoj gospođici Kravanji je taj dolazak u Zagreb promenio život. Njenu lepotu primetili su nemački filmski producenti, pa je nakon kraćeg ubeđivanja sa majkom, koja joj je branila put u Berlin, tada 20-godišnja Ida pobegla od kuće i vozom otputovala za Berlin, gde je potpisala ugovor sa jednom producentskom kućom.
- Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – prisećala se Ita svog prvog iskustva.
Dobijala je na stotine pisama obožavalaca i usledila je ponuda za nastavak karijere u Holivudu. Međutim, na vrhuncu slave, 1931. Iti je srce ukrao Miodrag Đorđević, inženjer iz Beograda, i ona je odlučila da sve ostavi i uda se za njega. Promenila je veru, prešavši u pravoslavlje, i posle selidbe u Beograd po drugi put u životu uzela i novo ime – Tamara Đorđević.
To nije značilo da će se Ita/Tamara odreći karijere. Ipak, po sopstvenoj odluci, od tada je snimala samo u Jugoslaviji i samo povremeno odlazila u Nemačku u kojoj se, sa dolaskom nacista na vlast, promenila i situacija za glumce.
NE PROPUSTITE:
Bila je i veliki patriota, većina njenih filmova je snimljena u Jugoslaviji, ali malo je nedostajalo da zbog patriotizma završi u nacističkom zatvoru. Tada joj je u pomoć pritekao tadašnji ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i nobelovac – Ivo Andrić.
Tokom snimanja filma Central Rio u leto 1939, morala je da dokazuje i da nije Jevrejka.
Naime, na snimanju je uz nju neprestano bio neki gestapovac, koji je ubrzo počeo sa verbalnim provokacijama na temu Jugoslavije. Ne znajući ko je taj čovek, Ita se s njim žestoko posvađala. Ovo je bilo prilično opasno jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, što se desilo i mnogim glumcima. Kada je otkrila ko je ovaj čovek, Ita se obratila tadašnjem ambasadoru Kraljevine Jugoslavije, Ivi Andriću, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Pošto je već snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere.
Njena poslednja uloga bila je u filmu Rat, u kojem je glumila s Batom Živojinovićem.
Ita je imala sina i ćerku, a šezdesetih se povukla iz javnog života i preselila se u Budvu. Preminula je u maju 1979. u 72. godini tokom velikog zemljotresa od astmatičnog napada. Sahranjena je u Beogradu na Novom groblju.
PROČITAJTE JOŠ:
(Glas javnosti/Gloria.rs)