Voditelj Živorad Žika Nikolić je otvoreno govorio o životu, ljubavi i detinjstvu.
- Želeo sam da budem harmonikaš, moj otac je želeo da budem pop, a evo šta je ispalo. Nisam ni sanjao da ću stići do televizije. Uživao sam u slušanju radio emisija, nosio tranzistor dok sam čuvao ovce. Moje detinjstvo je bilo nezamislivo za mnoge danas. Bilo je divno, mnogo dece, sestara, braće, društva... - započeo je voditelj.
- Bio sam izuzetno vezan za roditelje. Uvek smo bili ozbiljni ljudi, sa mnom su razgovarali kao sa ozbiljnim čovekom, formiralo me to kao osobu. Otac nije bio za to da budem u medijima, a nije bio ni za to da idem u školu. On je računao da neću biti neki đak, a nisam ni bio nešto napredan što se žilavosti tiče tada - rekao je Žika.
- Upisao sam engleski jezik međutim, tamo su bili ljudi koji već znaju jezik, a ja nisam ništa znao. Profesorka me pitala zašto ne učestvujem u razgovoru, ja joj kažem: ''Nemam pojma o čemu pričate, mislio sam da je ovo početni kurs.'' - priča voditelj kroz smeh.
Otkrio je svoje najteže momente u životu.
- Najviše sam plakao za roditeljima, to je najteži trenutak. To nije nikad ispričana priča, uvek ostane nešto. Mnogo toga lepog i važnog mi se dogodilo posle njihovog odlaska. Verovali su u mene.
Progovorio je o svom ljubavnom životu i otkrio interesantan način na koji ga je sudbina spojila sa njegovom drugom suprugom.
- Imao sam sreću da budem sa ženama koje nisu rasipnice. Imao sam dva braka, prva je bila iz susednog sela, školska ljubav. Druga žena je naišla kao anđeo iz tramvaja, ja sam čekao prevoz do Kalemegdana, sreli smo se kod železničke stanice. Posle pola sata smo se sreli ponovo na Kalemegdanu, popili piće, a ostalo je istorija - zaključio je Žika.
(Glas javnosti)
10 min