GIGA MORAVAC I DŽEJ POSTAJU SVETSKE ZVEZDE: Bolji život i Ramadanovski kao INSPIRACIJA za NETFLIKSOVU SERIJU!

Šta je zajedničko seriji Bolji život i Džeju Ramadanavskom. Osim činjenice da su obeležili jedan deo naših života i ušli u legendu vezuje ih i mogućnost da postanu i svetski slavni,

Autori iz Srbije još čekaju dan kada će neko od njih raditi po narudžbini seriju s tematikom vezanom za naše prostore za platformu Amazon, Netfliks ili HBO. Međutim, junaka i motiva iz naših krajeva ne manjka u stranim projektima. Trenutno su dva projekta Netfliksa dobar primer za ovetvrdnje, kao i jedan raniji iz HBO.

Francuska serija "Lupen" oborila je rekorde gledanosti koje su do sada držali "Damin gambit" i "Bridžerton". Više od 70 miliona korisnika gledalo je ovaj program, a u drugoj epizodi se može primetiti da se u zatvorskoj ćeliji nalaze srpska zastava i crtež Svetog Save. Neki su to videli kao "pljuvanje" po Srbima, ali to je već preterivanje.

Kritičari iz Srbije primetili su da turska serija "Etos" sa ove mreže ima mnogo više sličnosti s našim podnebljem.

NE PROPUSTITE

ISPLIVALA DŽEJEVA FOTOGRAFIJA KAD JE BIO DEČAK, SVI SE RAZNEŽILI: 'Šmeker se ne postaje, to se rodi takav!' (FOTO)

- Međusobna povezanost ličnosti i sudbina u "Etosu" mnoge može da podseti na legendarnu Pavićevu seriju "Bolji život", u čijem središtu je beogradska porodica Popadić u epohi poznog realsocijalizma. Međutim, ako "Bolji život" najoštrije kontrastira društvo u rasponu od Emilije, prefinjene profesorke latinskog iz kruga dvojke, do kamenoresca Macole iz beogradskog predgrađa, društvena panorama "Etosa" mnogo je šira. Ona ide od kurdske porodice rascepljene između oportunističkog odnosa prema turskoj vladi i političkog otpora, preko glumice u turskim sapunicama, bogatog plejboja, depresivne žrtve silovanja iz ubogog turskog sela i nekadašnjeg vojnika koji radi kao izbacivač u noćnom klubu i zbog nagomilanog stresa nije u stanju da civilizovano komunicira, pa sve do hodžine ćerke koja je gej i zaljubljenica u tehno muziku. Serija na trenutke podseća i na uglavnom potcenjenu seriju RTS "Moj rođak sa sela". Ako se isključe džemsbondovska hladnokrvnost i promišljenost pukovnika Vranića i žovijalnost seoskog plejboja Drakčeta, u ovoj seriji prikazane su dileme i tenzije kroz koje prolazi jedna porodica u posttranzicionoj Srbiji - navode kritičari "Oko magazina" na RTS.

Zanimljivo je da su našli paralelu i sa Džejem Ramadanovskim. - I odjavna špica podvlači dubinu ove društvene studije. Epizode se završavaju numerama pevača Ferdija Ezbegena. Izbor nije slučajan: Ferdi je u Turskoj sedamdesetih godina prošlog veka bio i društveni fenomen. Dete oca muslimana i jermenske majke, koji su emigrirali sa Krita, pre nego što je postao Ferdi bio je hrišćanin Ferdinand Ezbegen. Uz to, bio je homoseksualac u Turskoj, i to u epohi u kojoj to nije bilo prihvatljivo ni u najliberalnijim društvima Zapada. Poput nedavno preminulog Džeja Ramadanovskog, i Ferdi se kao potpuni autsajder pojavio sa društvene margine, a njegovu muziku su voleli svi: kao što su se u Džejovim pesmama pronalazili kriminalci i intelektualci, bogati i siromašni, "prva" i "druga" Srbija, tako su i Ferdijevu muziku voleli i Turci koji su se tih godina u potrazi za boljim životom doseljavali u Istanbul iz anadolskih sela, kao i starosedelačka istanbulska elita - završavaju svoju analizu.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU