GDE JE DANAS TIJANA KONDIĆ KOJA JE GLUMILA "NATAŠU": Osvojila Zlatnu arenu pa napustila glumu i Srbiju A OVAKO DANAS IZGLEDA!

Kada se te sada već davne 2001. u srpskim bioskopima pojavio film "Nataša" u režiji Ljubiše Samardžića, publiku je preko noći osvojila tada sedamnaestogodišnja Tijana Kondić koja je igrala naslovnu ulogu.

Film je do danas ostao veoma gledan i prema mnogima jedan je od najboljih naših filmova u protekle dve decenije. 

Tijana je za ulogu u "Nataši" osvojila i Zlatnu arenu u Puli i svi su pred njom videi blistavu glumaču karijeru.

Ipak, Tijana nije želela da nastavi da se bavi glumom, već je odmah nakon snimanja ovog filma upisala svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, i završila ga u roku.

NE PROPUSTITE

SEĆANJE NA VELIKANA: Bio je naš ŠURDA, Milenin SMOKI, brižni otac BOŠKO i ostavio nam je LEGAT VREDAN DIVLJENJA, jedan jedini i neprevaziđeni LJUBIŠA SAMARDŽIĆ! (VIDEO)

Danas radi za jednu produkciju u Tel Avivu, a retko dolazi u Srbiju. Pre nešto više od dve godine došla je kako bi promovisala svoj roman "Tragovi života" i potom se vratila u Izrael. Jednom prilikom je ispričala da je bilo veoma teško započeti život izvan granica naše zemlje.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by ☆T I A N A K O N D I C H☆ (@tijanakondicofficial)

- Sve je teško. Krećete iz početka, sve. Bila sam ranije u Izraelu kao turista. Jedno je biti turista, a drugo je živeti tamo. Od jezika, kulture, koja je meni prijemčiva i bliska. Meni je to bio izazov, a ne nešto najteže. Gledala sam to pozitivno i upoznala sam tamo ljude iz celog sveta. Naučila novi jezik i stvari. Živim potpuno drugačiji život, ali to ne znači da mi ne nedostaju stvari iz Srbije, a posebno ljudi. Najteži deo je kada morate da vodite sami računa o sebi, u smislu da sama moram da se brinem o svemu i vodim računa da li ću preživeti. U Srbiji nisam to morala. Najteži trenutak mi je bio odlazak odavde, a nakon toga smrt mog oca, koja se dogodila samo dva meseca nakon mog odlaska u Tel Aviv. U jednom trenutku se mnogo stvari desilo. Preseljenje, potom porodični nesrećni događaj. Ceo taj težak period koristila sam za pisanje. Pisanje je jedna vrsta terapije i svaki oblik umetnosti - iskreno je govorila Kondićeva.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU