Svojevremeno Zorana Radmilovića su zvali i "kralj improvizacije" jer je voleo da dodaje svoje replike.
Zoran se rodio 11.maj 1933.godine i sve do studija živeo je u Zaječaru. Stekao je dobre prijatelje i sa njima je ostao u dobrim odnosima do kraja života.
Njegov ljubavni život obelezila je andjeoski lepa ali i pametna glumica Dina Rutić.
View this post on Instagram
Tokom svoje bogate karijere igrao je u filmovima kao što su “Majstori, majstori”, “Maratonci trče počasni krug” i seriji “Majstorska radionica”, kao i predstavama “Radovan III” i “Kralj Ibi”.
1983. godine dobio je nagradu za životno delo "Dobričin prsten".
View this post on Instagram
Preminuo je 21.jula 1985. godine, u 52. godini života nakon borbe sa opakom bolešću. Svoju poslednju predstavu "Radovan III" odigrao je desetak dana pre nego što je preminuo.
Postoje mnoge anegdote iz Zoranovog života koje se prepričavaju i danas, godinama posle njegove smrti.
Jedan od Zoranovih citata i dan danas se spominje:
-Ja sam dobar čovek. Čak i kada nekog oteram u p*** materinu, pitam se da li je dobro i bezbedno stigao.
Jedno prilikom, u toku izvođenja predstave "Radovan Treći", Zoran je kada je ugledao dve žene da ustaju u toku predstave sa scene povikao:
"Gde ćete vas dve, mamu vam j***m?! Je l'? Na pi**nje?"
View this post on Instagram
Dejan Čavić, autor knjige „Urbana glumačka moderna Ateljea 212″, opisao je Zorana Radmilovića rečima:
-Šala (i te kakva zbilja) nastavlja se u kafani kada Zoran, alijas Ibi, identifikuje te vlastodršce, drugove rukovodioce, sakrije se iza stolice kao dete, uperi u njih prst i sve ih, imitirajući štektanje izmitraljira.
-Tako je u Dubrovniku, u Ulici od Puča, zdipio epitrahilj iz pravoslavne crkve, zabavljao općinstvo pokazujući kako i crkva jeste jedan veliki teatar – ali nijednog trenutka ne sprdajući se sa religijom. Igra se nastavlja čak i u zatvoru, ali ni tu joj nije kraj - navodi Čavić za Nedeljnik.
Jednom prilikom Zoran Radmilović je proveo noć u zatvoru.
-Jednom se u kafani Zoran prelaprda, nepoćudno nešto po mišljenju narodne milicije o narodnoj vlasti reče, pa u haps ga strpaše. Probde noć u stanici u Majke Jevrosime, ode sutradan Mihiz da ga vadi, komandir ga pusti, a on će: "Ne idem ja kući bez drugara sa kojima sam ovde noć proveo. Zovite mi advokata!"
(Glas javnosti)