Kao dečak od 11 godina je dobio ulogu zahvaljujući činjenici da je njegov stric služio vojsku sa režiserom filma, Slobodanom Šijanom.
Početkom devedestih je bio DJ, zatim je postao policajac da bi se onda zaposlio kao vozač u beogradskom gradskom saobraćajnom preduzeću, a za medije je otkrio koliko se nećkao da prihvati ulogu u filmu:
"Prvo sam hteo, pa onda nisam hteo, pa su onda hteli da me šišaju do glave, pa onda nisam hteo. Ja sam imao tako malo ufrćkanu, kovrdžavu kosu, pa se to svidelo Nedi Arnerić, pa je rekla, ne, dobar je on tako nama sa lepom kosicom."
Najteže su mu pali pravi šamari koje je primio na snimanju filma:
"Ona scena "ko je ukrao novčanik", ja sam tu u stvari stvarno dobio dva šamara, koje sam trebao da odglumim, plač, pa su ponavljali tu scenu jedno deset puta, zbog mene. Šijan je rekao Bati Stojkoviću "ma lupi mu dva šamara, nek zaplače malo, nek ide i tako je bilo. Dobio sam dva šamara, ja sam zaplakao, pobegao iz autobusa. Moj stric me tražio motoro po Pančevu i našao me. Došao Bata Stojković kod mene i kupio mi jednu veliku bombonjeru."
Na setu se najviše družio pa Pavlom Vujisićem, koji ga je naučio da igra šah, Draganom Nikolićem i Aleksandrom Berčekom:
"Aleksandar Berček, to je takav čovek... skoro smo se videli kod Dragiše Mišović, na semaforu."
Kada ga je prepoznao, glumac se silno obradovao, piše Magazin Novosti.
Na premijeru je poveo sve svoje nastavnike iz škole:
"Prvi put sam video film kad je bila premijera u Kozari, tad sam bio peti razred, podelio ulaznice mojim nastavnicima. Pravio sam se malo važan."
Godine 2002. se prijavio na oglas gradskog prevoza u Beogradu i postao vozač autobusa. Danas vozi na liniji broj 17 Zemun – Konjarnik.
Kaže i da današnji putnici na ovoj liniji znaju njegovu priču pa se kroz smeh zna desiti i dobacivanje u stilu "Vozi, Miško!" ali se on na sve samo nasmeje i nastavi sa vožnjom.