BRANKA KATIĆ SE VRAĆA U LONDON: 'Moram, zbog SINOVA'!

Jedna od najboljih srpskih glumica Branka Katić prošle godine se iz Engleske gde već godinama živi vratila u Srbiju. pak, sada će morato da živi na relaciji Beograd-London.

Branka je čežnjivo otkrila da joj nedostaju nalednici Džo i Luis koji su zbog pandemije, i mera zaštite, sprečeni da dođu u njenu rodnu Srbiju. Nakon dve decenije bila je na pozorišnoj sceni u Beogradu, pa ispričala da je raduju svi angažmani i druženja sa kolegama.

Uvek raspoložena i ljubazna, Branka Katić nakon duge pauze imala je jednu od vodećih uloga u predstavi “Tiho teče Misisipi” u Beogradskom dramskom pozorištu, a igrala je Vesnu Čipčić. Kako nam otkriva, kroz par dana putuje u London kod supruga Džulijana Farina, producenta i reditelja, i kod sinova Luisa i Džoa.

NE PROPUSTITE

BRANKA KATIĆ VOLI SVE U VEZI SA MUŽEM: Džulijan kaže da je oženio jednu Srpkinju, a dobio tri Srbina za džabe! Naš brak je baš kako volim - SNAŽNO I NEŽNO!

- Vraćam se u London, u narednoj nedelji ću otići. Deca nisu mogla da dođu zbog tih pravila koje Engleska ima i baš sam se potresla... Možeš da izađeš samo ako je neko bolestan. Uglavnom, idem im u zagrljaj - kaže ona, a na pitanje da li su se čuli pred premijeru predstave objašnjava:

- Ne pred samu predstavu. Pred predstavu glumac voli malo da bude u nekom svom prostoru i da se skoncentriše.

Beogradska publika dve decenije nije imala priliku da uživa u Brankinom izvođenju u pozorištu, a ona otkriva da je nedostajanje bilo obostrano.- Nedostajala mi je scena svakako puno, dosta dugo nisam igrala u pozorištu. Radujem se svom angažmanu u ovom pozorištu. Trenutno se radi mnogo odličnih predstava i divno je doći na probu, susrećeš puno kolega koji rade na nekom drugom projektu. Vrlo je živo, puno neke mladalačke energije, poleta. Srećna sam što sam ovde - priča glumica i osvrće se na predstavu “Tiho teče Misisipi”:

- Nama je ona neobična zato što nikada nismo igrali ni u čemu sličnom. Koliko god da smo bili nervozni, jer nismo imali neke glumačke punktove i negde neki proces koji nas čini sasvim sigurnim, onda smo u nekom trenutku shvatili da čovek želi da napravi nešto drugo i prepustili se. Mogu da kažem da smo mi uživali, nadam se da je uživala i publika. Čula sam da su se smejali i aplauz je bio divan. Ovo je neko neobično pozorišno iskustvo.

SKINI APLIKACIJU