Bila je jedna od najtraženijih manekenki sedamdesetih godina, devojaka koje su u Jugoslaviji radile punom parom. Nije tada bilo puno njih koji su snimali reklame i nosili revije.
U međuvremenu je život promenila, okrenula se poslu ugledne galeristkinje, postala srećno udata majka, danas i baka. Ponosna je Biljana na sve što je u životu prošla, a činjenicu da je za Boru Đorđevića bila fatalna – tada nije shvatala.
U svet manekenstva ušla je zbog svoje visine, pre toga bavila se gimnastikom, a onda je 1968. godine definitivno otišla u svet lepote. Inspirisala je i neke od kreacija za Kristijana Diora, a na prostoru bivše države putovala je više puta mesečno. Trideset reklama je snimila u Sloveniji, a u Dubrovnik je putovala i do pet puta mesečno, pričala je u intervjuu pre pet godina.
Svet poznatih i slavnih doveo ju je i do Bore Đorđevića.
U redakciji tadašnjeg časopisa “Nada” bilo je veče posvećena ženama ambasadora, a na istoj je i Biljana bila gost. Prisetila se da su tada svirali Balašević i Bora.
Dok je svirao “Lutku s naslovne strane”, Bora je prvi put video Biljanu. Prošlo je desetak dana, a Đorđević je bio u Splitu. Bila je i Biljana pa su se zapričali i roker je potpuno poludeo za lepom manekenkom.
Veza je potrajala šest meseci, a Biljana je otkrila medijima da Bori nikad nije potpuno verovala, pa je odlučila da ga ostavi. U tom trenutku se i zaljubila u drugog, pa je zbog toga napustila i Boru i Beograd. Odselila se u Sarajevo i život joj je otišao u nekom drugom pravcu, udala se i dobila dete.
Ostani đubre do kraja
Jedna od najlepših devojaka s Dedinja lomila je muška srca, a Bora joj je napisao čak tri pesme, od kojih je najpoznatija “Ostani đubre do kraja”. Kada su se rastajali, stihove joj je i pročitao.
Bilo je veče. Zvoni telefon, javlja se Bora. Moli me da se nađemo “Pod lipom” da mi pročita pesmu koju mi je napisao. Spremim se i odem, kad tamo… Baš kao u pesmi: “Dok stoji za šankom delimično pijan, mrzeći pomalo i sebe i druge, ubija lagano konjak, cigarete”. Sednemo za sto i on mi onako u dahu, iz svoje čuvene sveske, u koju je pisao stihove, pročita: “Nisam od onih koji cvile, više te nemam i šta tu mogu, bar se nasmeši kada me vidiš, ostani đubre do kraja!” U prvi mah mi je to „đubre“ zvučalo pomalo grubo, ali kad sam shvatila da je to „đubre“ zapravo jedna opasna, fenomenalna osoba kojom je on očaran, a ona ga nemilosrdno ostavlja, definitivno mi se dopala pesma!
Međutim, to je bilo sve. U tom trenutku nije izazvala nikakav potres u meni. Sećam se da sam čak bila ravnodušna i kada su tu stvar puštali na mojoj svadbi. Uopšte me nije doticala – rekla je ona u jednom intervjuu, 34 godine nakon što je pesma ugledala svetlost dana, piše Kurir.