BILA JE JAKO VEZANA ZA DRAGOLJUBA ĐURIČIĆA a sada se oprostila DIRLJIVIM PISMOM: Đede, neko se zaigrao opasno, TI MI TREBAŠ JOŠ, hajde, VRATI MI SE MOLIM TE! (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Saradnica Glasa javnosti, Viktorija Samardžić, od trenutka kada je sa svojih osam godina upoznala nedavno preminulog bubnjara i muzičara Dragoljuba Đuričića, bila je izuzetno vezana za njega. Zbog svoje bliskosti, doživljavala ga je kao svog dedu i njegova smrt izuzetno joj je teško pala. Ona se dirljivim rečima oprostila od njega a njeno pismo prenosimo u celosti.
MOJ ĐEDE❤️
Svi treba da imamo najveće poštovanje i duboki naklon prema njemu. Srce mi je veliko kao kuća i ponosna sam što sam bila tvoja unuka i što sam nosila tu titulu koja mi znači više od svega na svetu!
Nosiću je i čuvaću celog života! Bio si mi (kao) najjbliži član porodice od prvog trenutka kada smo se upoznali! Zajedno smo delili sve dobre i loše stvari. Bio si mi bezuslovna i najveća podrška u svemu. Od prvog trena našli smo zajednički jezik, neku našu žicu koja je bila tako moćna. Koju niko nije mogao da prekine! Nešto neobjašnjivo i predivno. Toliku podršku, energiju i ljubav si mi dao, pratio si me kako odrastam... Sve moje korake, uspehe, pomno si gledao.
Bio si uvek tu za mene! Naučio si me svim dobrim stvarima. Uz tebe je moje odrastanje bilo bogatije! Išao si sa mnom i u osnovnu i srednju školu po diplome. Hrabro si stajao uz mene. Sve si shvatao i razumeo u sekundi. Koliko smo samo divnih trenutaka doživeli, koliko je bilo smeha, šale, radosti, pa čak i suza. Neprocenljivo. Moj đede, moj vjetar u leđa, bezrezervna snaga! Tebe sam mogla za sve stvari da konsultujem, znao si sve detalje iz mog života isto koliko i moji roditelji. Uvek govorim: mama, tata i Dragoljub- neizostavno!
Koliko si mi samo davao saveta kao pravi djede! Tebi sam se prvom poveravala kad se zaljubim, kad dobijem dobru ocenu, novi posao, nagradu. Sa mnom si čak "jurio" neke momke i nije ti ništa bio teško da uradiš za mene, a to radi samo pravi djede koji voli svoju unuku bezuslovno! Jedini si znao od svih ljudi da me kritikuješ a da se apsolutno nikad ne naljutim, već prihvatim bez pogovora - jer si uvek bio u pravu za sve! Sjećam se kad sam u osnovnoj školi crtala tvoju karikaturu za veliko takmičenje. Sedeo si ispred laptopa nekoliko sati i bio sa mnom na skype-u dok sam ja te polako crtala.
Ta energija koju si mi dao bila je toliko silna, da je kraju moj odnosno naš rad osvojio 1.mesto! Tada sam shvatila da sa tobom sve prepreke u životu mogu da pobedim! Zatim su se naše energije udružile u jednu zajedničku - bubanj, doboš! Podstakao si u meni, pokrenuo i poboljšao moju motoriku više nego i jedan fizioterapeut na svetu. Imao si više vere u mene, nego što sam ja u tim trenucima imala u sebe. Djede moj, najvoljeniji na svetu!!! Toliko strpljenja, sati, volje, truda, ljubavi, požrtvovanosti je u tebi bilo da me naučiš da sviram naš zajednički omiljeni instrument. Nikada to zaboraviti neću. Biću ti večno zahvalna, moj jedini djede koga sam u protekloj deceniji imala. A posebno kad si mi otvorio široko vrata scene i dopustio da pored tebe budem na koncertima, kao bubnjarka Dragoljuba Đuričića - The balkan avalanche.
Trenuci kad smo zajedno delili scenu su bili moj novi život! Osećala sam se kao najjmoćnija osoba na svetu. Preko 30 i nešto koncerata smo odsvirali, nastupali zajedno po maratonima, karnevalima, maskenbalima, feštama širom zemlje, djede moj mili.... Bili smo nesvakidašnje dobar tim, zahvaljujući najboljem učitelju- tebi! Ti si nama "Balkanskoj lavini" bio i učitelj, pedagog, psiholog, otac,majka, Bog na sceni i van nje. Ti si bio ta Balkanska lavina sa 100x većom energijom nego što smo imali svi mi članovi, da se ne lažemo. Sve naše probleme si rešavao! Neiscrpna energijo moja! Imao si uvek podsticajne reči za mene- tvoju miljenicu kako si me i zvao.
Neprestano, svakodnevno. Uvek bih se postidela kad bi me najavljivao na sceni, jer su tvoje reči upućene meni bile dar od Boga - posebnu si uvek najavu imao naravno u tvom jedinstvenom stilu! U ritmu je izvor života, kako smo često govorili, a moj izvor si bio i t! U stvari imati tebe u svom životu bilo je ogroman i najveći dar od Boga, djede moj predivni! Bogu sam zahvalna na tome! Ti si najjači i najjenergičniji čovek koga sam ikad upoznala. Moja radost, sunce koje me je grejalo, nada i nepresušna inspiracijo! Bezuslovno te volim! Trenutak kada si mi napravio iznenadjenje za moj 18ti - mini koncert u kući, je nešto što samo mogu ljudi sa ogromnim srcem - što možeš samo ti!
NE PROPUSTITE
Napravio si mi nešto što nisi nikome nikada - ponosna sam (malo je reći) zbog toga. Radost i iznenađenje koje sam doživela tada, ne mogu da se opišu i prepričaju. Znam, bila sam najvoljenija Tvoja unuka u univerzumu, a ti moj đede. To ćeš i ostati, jer mi srce kuca u ritmu tvog doboša! Tako si me naučio! Svaki put kad bih te zagrlila osećala bih se dodatno zaštićenom - to je bila ta jedinstvena i posebna veza koju imaju unuke sa djedovima. Počastvovana sam zbog toga!
Zajedno smo sve prolazili, kako sad?! Bez tebe, da li je moguće! Pa nezamislivo je! Kome ću svako jutro da poželim "Dobro jutro" u onom našem stilu? Zbog čega više neću moći da te zagrlim, poljubim, pitam za savet, prepričam dan, neki dogadjaj, da idemo zajedno na ručkove i večere i jedemo našu omiljenu teletinu ispod sača, da te obavestim kad položim ispit, da zajedno s tobom delim sreću, radost, tugu i scenu? S kim ću da pijem kafu onakvu kakvu si kuvao u našem rodnom Herceg Novom? Mnogo me boli ovo! Nije trebalo ovako! Ne može! Ti si stena, gromada - zašto ti? Prestrašno!
Đede, neko se zaigrao opasno, ti mi trebaš još!!! Sjeti se obećanja koje si mi dao: "Viki, ja ću na konja doći sa barjakom i dobošem kad se budeš udavala!" Ti nisi neko ko ne održi svoju reč, nego baš naprotiv. Uvek si bio odgovoran, precizan i tačan - čovek od reči! A kad sam ja u pitanju, posebno, svi to znaju! Hajde, vrati se molim te! Đede, đede, sve se nadam da ćeš me sad nazvati i reći: "Mala moja, đe si ti, ajde' na kafu", a da je ovo bio samo jedan ružan san, jer je kišan i tmuran dan.
NE PROPUSTITE
Snago moja, borio si se lavovski i malo, tako, ali tako ie bukvalno malo falilo i ovu bitku da pobediš, jer si imao za koga da živiš i zašta da se boriš. Želela sam da posebno brinem o tebi kad se izvučeš iz kandži te užasne bolesti, eh da znaš šta sam sve planirala...
Hvala Bogu što sam bila sa tobom i uz tebe u mislima i ovih poslednjih (mrzim tu reč) dana. Borba je bila lavovska, junaku i heroju moj! Skidam ti kapu za sve što si preživeo. Hvala od srca svim lekarima koji su bili uz tebe. Trenutak kad su mi rekli da ti je med.sestra prenela pozdrave od mene i da ti je u tom momentu krenula suza niz lice, srce mi se steglo! Bili smo izrazito vezani, a kako i ne bi kad si bio poseban! Htela sam samo da znaš da tvoja "mala" unuka misli na tebe i u tim teškim danima, da ne da svog djeda nikako i ni za šta na planeti i da bi učinila sve na svetu za tebe i da je uz svog djeda zauvek, najdraži moj! Ne mogu se oprostiti od tebe, to nije u mojoj moći. Ne traži to od mene, ako Boga znaš! Nikada neću moći. Bolje da si mi rekao da preplivam našu milu Boku. Sve bih podnela, ali ovo ne mogu, ne umem...
To je tako bolno! Ne, ne, zašto Bože mi uze njega? Nešto najdraže! Obeležio si moj život! Bez tebe ovaj život nikada više neće biti isti! Nikada! One tople boje koje si uneo u moj život više nema, sem na tvojim umetničkim slikama koje si mi poklonio - najmiliji djede moj! Isto kao što si maestralno svirao, tako si umeo da slikaš- predano, posebno i nežno, izvoru života! Čuvaću ih i ponosiću se njima! Hvala Bogu što si bio na mom životnom putu. Hvala ti za sve!!!
Moja si najvoljenija osoba na celom svetu i to ćeš zauvek ostati! Najbolji si bio đede! Premalo je ovo reči za tebe - moju legendu! Ti si ti. Ti pa sto mesta prazno... Nije kraj sve dok te ovako silno volim... Nek ti je večna slava i carstvo nebesko, anđele moj! Zauvek ćeš biti deo mene. Đede moj - voli te tvoja mala!
(Glas javnosti/Viktorija Samardžić)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
