Na pitanje šta nju zaprvo najviše čini živom odgovara:
- Ljudi. Sve lepote koje ovaj život nosi. Čini nas živima i ovo što nije lepo, i to nas nekad pokrene, i to nas probudi. Mislim da uvek ima ono “Ko zna zašto je to dobro”, i “Sve će to na kraju biti dobro”, to je moj moto.
Anđeka je priznala i da nije veliki kritičar, ali da i ona voli da voli da gleda filmove.
- Bitno mi je samo da me ta emocija ponese. Svi mi znamo kada gledamo sebe ili kolege da pomislimo: “Moglo je ovo ovako, moglo je onako”, ali na kraju krajeva, nije bitno. Ako radi energetski ili emotivno, onda je to u redu.
Jedna je od retkih koja je imala privilegiju da ima premijeru tokom korone o čemu kaže.
- Moram da priznam da sam se sve vreme korone, od kad su epidemiološke mere dozvolile, prilagođavala i odlazila da gledam predstave, odlazila u bioskop kad se otvorio. Maske mi nisu smetale, nisam osećala ni manji učinak ljudi na sceni, niti mislim da su oni dobijali manje od publike, jer smo mi stvarno publike željni. Toliko se radujem svemu tome. Žao mi je samo kad odem pa vidim... Recimo, u “Ateljeu 212” je gostovalo Pozorište mladih iz Novog Sada, imali su genijalnu predstavu i na žalost u Ateljeu su vrlo rigorozni po pitanju broja prodatih karata, mesta, gde ko sedi, vrlo prate mere, i nije moglo puno ljudi da gleda.
View this post on Instagram
Nakon filma “Jedini izlaz” sada počinje serija koja je dosta drugačija. Tu smo je prvi put gledamo u psihološkom trileru:
- Pa mislim da to tek treba da dođe na svoje. Osećam se bogatijom pre svega za iskustvo i za poznanstva i sve to zapravo će otvoriti neka vrata u smislu ljudi, novih iskustava koja me čine drugačijom. Ne merim baš tako da li je neko pozvao. Mislim da će to imati odraza jer se osećam zrelije, zaključuje Anđelka.
View this post on Instagram
(Glas javnosti)