SKANDALOZNO U SRPSKOM ŠKOLSTVU: U "brodu koji tone" NEMA MESTA ZA KLASIKE!!! Pored Desanke, iz programa su izbačeni i oni

Pogledajte SPISAK svih izbačenih VELIKANA iz lektire!

Sudeći po spisku Zavoda za obrazovanje i vaspitanje stradali su klasici, ali su i mnoga dela zamenjena drugim delom istog pisca. U obaveznu lektiru uvršteni i horor romani.

Velika prašina se podigla u javnosti nakon što je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u okviru izmena nastavnog programa predmeta Srpski jezik i književnost najpre izbacio iz trećeg razreda gimnazije izbor poezije, a iz četvrtog zbirku "Tražim pomilovanje", čuvene pesnikinje Desanke Maksimović.

Odmah su reagovali srpski književnici poput Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića, kao i Zadužbina "Desanka Maksimović".

Udruženje književnika Srbije je predlog videlo kao proglašavanje Desanke Maksimović "nižerazrednom pesnikinjom u srpskim školama."

I na društvenim mrežama je nastala prava pobuna- citirani su Desankini stihovi, navođena druga njena dela kao svojevrsni protest.

U ZAVODU KAŽU - ŽELIMO DA PROBUDIMO KRITIČKO MIŠLJENJE

U Zavodu za obrazovanje objašnjavali su odluku time da je ideja bila da se đaci ne preforsiraju, već da postanu ljubitelji književnosti.

Budući da gimnazijski program nije menjan od 1993. godine Ministarstvo prosvete naložilo je Komisiji zavoda (koju čine članovi stručnih društava, konkretno Društva za srpski jezik i književnost i predstavnici fakulteta) da naprave novi program za gimnazije.
"Morate da napravite program koji i učenici i nastavnici mogu da podnesu. To je bila namera Komisije - da program bude dovoljno širok, da probudi kritičko mišljenje, da učenici dubinski tumače književno delo, a ne da to bude preletanje, uz pomoć kratkih prikaza, a nažalost, sve više se događa da učenici čitaju sa interneta", izjaviljeno je u Zavodu za obrazovanje.

Da bi se nešto novo uvelo u program potrebno je nešto od postojećeg izbaciti, pa je u ovom konkretnom slučaju, kako su objasnili u Zavodu, presudila činjenica da se opus Desanke Maksimović izučava u svim razredima osnovne škole.

"U četvrtom je prevelika gužva, oni ranije završavaju, a želili smo da je uklopimo negde gde može tematski potpuno da diše. Da je učenici osete i razumeju. Onda je krenuo rat, neko je rekao da je to zločin", rekla je Milijić Subić.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja  ističu da je na ovu priču stavljena tačka, jer je odluka preinačena i posebno ističu da je Zavod na zahtev Ministarstva prosvete sastavio radne grupe koje su izradile Predlog programa, a mišljenje o programima prema proceduri daje Nacionalni prosvetni savet.

NEMA MESTA ZA KLASIKE

Međutim, tačka na društvenim mrežama kao da nije stavljena. Na Twitteru i Facebooku i dalje kruže spiskovi "izbačenih" književnih dela.

U Zavodu za obrazovanje kažu da postoje dela koja su u gimnazijskom programu zamenjena drugim delima istog pisca ili se obrađuju u osnovnoj školi.

Tako današnji osmaci više ne čitaju Gogoljevog "Revizora", ali čitaju "Šinjel". Umesto "Narodnog poslanika" Branislava Nušića obrađuju "Gospođu ministarku." I Andrićev "Ex Ponto" je zamenjen "Anikinim vrmenima." U 7. razredu "Pop Ćira i pop Spira" (džoker izbačen iz škole)  zamenjen je "Čiča Jordanom."

Iz programa je zato potpuno izbačen čuveni Tolstojev "Rat i mir" (bio je u alternaciji sa Anom Karenjinom), "Vreme smrti" Dobrice Ćosića, klinci ne upoznaju ni odanost Manolinija u lektiri  "Starac i more" Hemingveja, ali “ne muče“ se ni sa četiri toma "Tihog Dona" Mihaila Šolohova.

Među obaveznim knjigama za čitanje su i naslovi od nekih autora koji su prvi put u programu poput "Doroteja" od Dobrila Nenadića,, "Izvrnuta rukavica” Milorada Pavića, zatim "Čudo u Jabnelu" od Borislava Pekića, Geteov “Vilnski kralj”, kao i horor knjige poput “Frankeštajna” Meri Šeli.

Pogledajte čitav spisak izbačenih dela:



Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU