LORDAN ZAFRANOVIĆ: Odbio sam da izbacim kultnu scenu pokolja u autobusu, i po cenu Oskara
Autor: Glas javnosti
Filmovi koje radim nisu dobrodošli kao tema u nekim državama, želeo sam da snimim jedan moderan film o užasima koji su preživela deca sa Kozare tokom Drugog svetskog rata, rekao je u intervjuu za "Politiku" poznati reditelj Lordan Zafranović.
"Svi filmovi na kojima ja radim nisu dobrodošli kao teme na određenim teritorijama i u državama i vrlo je teško finansirati ih. Mnoge politike su spremne da to spreče i to čine. Decu Kozare radili smo još osamdesetih godina. Nismo uspeli, izbio je rat. Kad sam video izbeglice iz Afrike i mrtvog dečaka na plaži, rekao sam: hajde da izvučem taj scenario iz podruma, da vidim kako će to danas da izgleda. Video sam da bi to mogao da bude jedan savremeni film o tim nesrećnim izbeglicama i užasima koje su doživljavala deca sa Kozare u Drugom svetskom ratu", rekao je poznati reditelj.
On je rekao da je proces prikupljanja sredstava za izradu tog filma trajao punih pet godina.
"Tako smo krenuli u finansiranje koje je trajalo pet godina. Imali smo konkurse na kojima nismo uspeli. Ni u Beogradu, ni u Zagrebu, iz raznih razloga. Konačno smo prošli s minimalnim iznosom od 250.000 evra, nakon trećeg i četvrtog puta. Novac smo dobili od Filmskog centra Srbije. Zato sam seo i pre dve godine napravio potpuno novu verziju scenarija koja je osavremenila temu zla i koja se bavi zlom koje je autentično i savremeno. Uzeo sam temu iz 1942. godine, ali film nagoveštava i zlo koje se odvija i danas i uvek", dodao je Zafranović.
On je rekao da bi mu bilo najdraže da je film finansirala Hrvatska, ali da su ga tamo dobili sa "smešnim obrazloženjem".
"Napisao sam pismo premijeru Andreju Plenkoviću. Objasnio sam mu da je ovaj film namenjen pre svega Hrvatskoj, jer govori o ustaškim zločinima u Jasenovcu, na teritoriji NDH. Jasenovac je velika i nezaobilazna tema, posebno za film", rekao je on, dodajući da ga premijer nije ni odgovorio.
Zafranović je govorio i o problemima sa kojima se suočavao nakon što je snimio svoj prvi film o Jasenovcu "Krv i pepeo Jasenovca" iz 1983. godine.
"Taj film je bio sasečen, bio je u bunkeru jedno vreme, a onda je postao kandidat za nagradu Oskar. Imali smo šanse u kategoriji za dokumentarni film, ali je onda u Američku akademiju za film stiglo veoma oštro pismo ministra vanjskih poslova Jugoslavije Josipa Vrhovca da se taj film povuče. To su uvek bile političke igre koje nisam mogao da sledim", rekao je on.
Poznati reditelj je rekao kako mu je Karl Malden, tadašnji predsednik Američke filmske akademije, predložio da skrati monumentalnu scenu pokolja u autobusu u "Okupaciji u 26 slika" i da će dobiti Oskar za strani film.
"Karl Malden i Dan Tana, koji je imao restoran u koji su svakog dana dolazili članovi akademije, rekli su da ćemo ga gotovo sigurno dobiti. Ali, Malden je pretpostavio da bi ženski članovi akademije izašli sa projekcije zbog scena masakra u autobusu, pa je predložio da skratimo scenu sa 7, 8 minuta na dva minuta. Rekli smo mu da to ne dolazi u obzir. Nisam dobio Oskar, ali bilo mi je tada svejedno. Nisam pristao na kompromis. Kao da neko sipa vodu i razblažuje mi vino. A ja volim žestoka vina", objasnio je on.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
