EKSKLUZIVNI INTERVJU SA UROŠEM PETROVIĆEM: ,,Svet mališana uvek je čist i neiskvaren"
Autor: Glas javnosti
Uroš Petrović poznat je kao autor brojnih dečjih i zagonetnih priča, kao i saradnik kvizova ,,Slagalica”, ,,Potera“ i ,,Lavirint“.
Uroš je još kao dečak znao svoj životni poziv u budućnosti. Čitanjem stripova dublje se povezao sa dečjom psihom, shvativši da će svoja dela nameniti njima. Njegov prvi roman ,,Aven i jazopas u Zemlji Vauka” doneo mu je veliku popularnost, a onda su usledile i brojne nagrade, koje su naznačile početak njegove slave.
1. Da li ste u detinjstvu bili knjiški moljac ili ste imali potpuno druga interesovanja?
- Čitao sam prvo stripove, u enormnim količinama. Napravio sam i zavidnu kolekciju, a deo nje čuvam i danas. Potom sam počeo i sam da ih smišljam i crtam. Čitanje knjiga usledilo je kao prirodni nastavak.
- Kada i kako je nastala želja za pisanjem dečje literature?
- Nenadano, napisao sam roman od tri stotine strana i dao mu naslov sa čak tri novosmišljene reči – Aven i jazopas u Zemlji Vauka. Ostalo se namestilo. Knjiga je nekako dospela do pristojnog broja čitalaca i, što je još važnije, do profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović. Ona me je ubedila da bi trebalo da ostanem u svetu književnosti. Taj roman se i danas čita i doštampava.
3. Prvu nagradu ,,Neven" za najbolju knjigu iz oblasti popularne nauke dobili ste 2006. godine. Sećate li se još uvek tog posebnog trenutka i šta je to tad značilo za vas?
- Sećam se, osećaj je bio neponovljiv. Mi smo pomalo prokleti, jer nam je potrebna sve veća i veća senzacija za isti intenzitet emocije. To je, pretpostavljam, izvor mnogih melanholija. Više sam se radovao prvom malom članku o mojoj knjizi na 67. strani novina nego kasnije naslovnim stranama. Prepoznao sam problem odavno i teram sebe da se radujem sitnicama. Sve češće mi uspeva.
Foto: Glas javnosti/privatna arhiva
- Gde ste pronalazili inspiraciju za svoje bajke?
- Lako pronalazim nadahnuće čak i u naoko običnim detaljima, koje normalan čovek i ne primećuje. Dakle, inspiracija i ideja mi zaista ne nedostaje, za razliku od vremena, na primer. Inače, i živim tako da neprestano proizvodim doživljaje. Protekli mesec sam boravio na tropskim ostrvima, peo se na palme i zalazio u prašume. Slutim da će te uspomene izranjati u knjigama koje ću tek pisati.
5. Da li ste nekad razmišljali da pišete dela za odrasle čitaoce?
- Taj poriv se javljao retko i nakratko. Imam nejasan ali neodoljiv osećaj da bih u trenutku izdavanja takve knjige izdao i decu.
6. Serijal knjiga o Marti Smart postigao je veliku popularnost, jer nije klasično zagonetno delo. Kako ste došli na inovativnu ideju upotrebe ogledala za rešavanje zagonetki?
- Kao mali, igrao sam se šifrovanja poruka, uz pomoć limunovog soka, matematičkih matrica ali i ogledala. Samo je došlo vreme da se iskustva iz ranog detinjstva primene.
- Svaki umetnik voli sve svoje tvorevine, ali uvek izdvaja samo jednu. Koja je Vaša omiljena knjiga koju ste napisali i zašto?
- Možda prva, gorepomenuta. Baš zato. To je bila moja ulaznica pod tiho i prijatno okrilje književnosti. Inače, sam sam je i ilustrovao pa je nekako dvostruko moja.
8. Da li Vam se nekad desilo da završite delo, ali da ne želite da ga objavite, misleći da neće zainteresovati publiku?
- Dešavalo se da ne objavim napisano ali ne zato što razmišljam o tome da li će nekoga zainteresovati. Više se oslanjam na osećaj da li nešto treba da bude javno dostupno ili ne. Jednu knjigu o kriptozoološkoj pustolovini sam završio pre petnaest godina i još uvek smatram da nije vreme da se objavi. Možda i nikada. Neke stvari bi trebalo da ostanu skrivene. 
Foto: Glas javnosti/privatna arhiva
- Koje hobije imate pored pisanja?
- Slutim predugačak odgovor pa ću ga svesti na četiri rečenice. Bavim se fotografijom i to prilično profesionalno – mislim da imam preko dvadeset nagrada u toj umetnosti. Volim biljke, do sada sam lično zasadio preko 1200 stabala. Imam i nekoliko zaštićenih patenata.
10. Sarađivali ste sa poznatim kvizovima poput ,,Potere" i ,,Slagalice". Možete li da izdvojite neku anegdotu?
- Kvizovi su još jedna ljubav iz ranog detinjstva – čak sam kao osmogodišnjak i pravio kvizove za svoju braću, pa za istu publiku osmišljavao i časopis sa zagonetkama, rebusima i zagonetnim pričama. Kada se emitovao kviz “Lavirint” u kojem sam se pojavljivao kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, puno dece me je molilo da ipak pustim na slobodu one koji nisu uspeli da reše poslednju zagonetku – mališani su mislili da ih stvarno držim zarobljene, u nekom skrivenom lavirintu. To znači da je moj lik bio veoma uverljiv.
11. Kako ste se priključili MENSI i postali njen predsednik?
- Iz puke radoznalosti, i jedno i drugo. Mislim da je članstvo u takvim udruženjima dragoceno zbog upoznavanja velikog broja ljudi. To iskustvo me je iniciralo da se zainteresujem za moći i prirodu ljudskog mozga, što mi je kasnije pomagalo pri stvaranju.
- Živimo u vremenu u kom vlada tehnologija, koja je zamenila brojne stvari i aktivnosti. Smatrate li da današnje generacije dovoljno posvećuju pažnju knjigama?
- Neki da, neki ne. Ovi što posvećuju će značajno bolje proći u životu od ovih što to ne rade, iz različitih razloga. Postoji veliki broj dokazanih koristi od čitanja, ali i taj podatak neko prvo mora da pročita.
13. Važite za jednog od najinteligentnijih ljudi u Srbiji i napravili ste nekoliko stonih društvenih igara. Imate li u planu nove društvene igre?
- I ove odgovore dajem u pauzi stvaranja nove igre. Ne propuštam dane. Često ni noći.
14. Da niste pisac, čime biste se bavili u životu?
- Verujem da bih bio slikar. Važno mi je da se budim na slobodi.
- Da li već imate novo delo u pripremi?
- Spreman je novi roman (koji se tu i tamo pretvara u mangu), kao i dva nastavka bajki – Trećih sedam i Četvrtih sedam. Tu su i neka iznenađenja koja ne mogu da opisujem jer bih obesmislio prvi deo ove rečenice.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
.png)
