Винил не излази из моде. Знам једног Руса који, сигуран сам, купује плоче за Медведева

Лонгплеј грамофонска плоча данас слави рођендан. Пре тачно 87 година у Њујорку компанија Ар Си Еј Виктор представила је први такав носач звука на 33 обртаја.

Све до средине 1980-их година, винили су били врло популарни и продавани широм света, али су им нова открића – касете, а затим компакт дискови и дигитална музика временом преузели водећу улогу.

Последњих година грамофонске плоче „узвраћају ударац“ – враћају популарност, а продаја бележи рекорде.

У Великој Британији је, на пример, прошле године продато 4,1 милион винила – за 26 одсто више у односу на 2016. годину – док је у Сједињеним Државама оборен рекорд, пошто је продато 14,3 милиона плоча, за 1,2 милиона више него годину раније.

Продаја плоча је и у Србији порасла, а саговорници ББЦ-ја на српском сагласни су да је донекле реч и о – помодарству.

Нови љубитељи или помодарство
„Они који су и раније слушали плоче, слушају их и сада. Они који нису – никад их неће ни слушати“, прича за ББЦ на српском Борко Бојовић, власник београдске продавнице плоча и кафића Југовинил.

Према његовоим речима, слушање плоча постало је и помодарство.

„Неко купи грамофон, затим два месеца купује плоче, и ту се љубав завршава“, прича Бојовић.

Он продаје плоче последњих двадесетак година, а од прошле године у Цетињској улици у Београду има продавницу плоча у којој служи и пиће.

„Ово је, пре свега, продавница плоча, па онда и кафић. Може се десити да у току дана не послужимо ниједно пиће, али не и да не продамо плочу“, прича Бојовић.

У локалу има више од 17.000 винила, углавном половних, а како каже Бојовић, „у секндхенду је новац, са новим плочама нема много среће“.

У главном граду Србије тренутно ради неколико оваквих кафића. Југовинил је раније био само продавница плоча и тада су у радњу долазили само људи циљано, да купе плочу. Сада им, кажу у локал свраћају и „случајни пролазници“ – они који нису намеравали, па ипак купе плочу.

И у Музичкој кући Метрополис уз пиће госту могу да послуже и плочу. Уколико пожели и може да издвоји око 2.200 динара, колика је просечна цена винила у овом кафићу-продавници плоча.

Они продају нове плоче, али и компакт дискове.

„Продаја плоча последњих година бележи нагли пораст у односу на дискове, који су до скоро били главни носач звука који се куповао“, прича за ББЦ на српском Јелена Стошић из Музичке куће Метрополис.

Према њеним речима, купци плоча се могу поделити у три групе – оне који купују из помодарства, праве љубитеље винила и звука који он производи и колекционаре.

„Најпродаваније плоче су стари рок, блуз, џез, алтернатива, док се новији извођачи слабије траже“, прича Стошић.

Плоче у овој радњи коштају у просеку око 2.200-2.300 динара, док за диск страних аутора треба издвојити најмање 1.000 динара.

Нови ауто или плоча?

Власник Југовинила плоче углавном набавља на безрама у свету. На њима се поједина издања продају и за неколико хиљада евра, прича.

Најбројнији купци на оваквим безрама су Руси, прича Бојовић.

„Знам једног Руса који, сигуран сам, купује плоче за Медведева. Тражи само најбоља и нова издања. Он на берзи потроши 100.000-150.000 евра.

Други Руси прешли су на јефтиније варијанте. И тамо је постало превише да се за плочу да неколико хиљада евра“, објашњава Бојовић, који ће у новембру учествовати на једној од највећих светских берзи винила у Холандији.

Осим на берзама – светским и домаћим, плоче набавља и преко огласа.

„Дешава се, на пример, да људи наследе стан од колекционара плоча, па је то добар начин да их се реше и продају их за мале износе.

Има и оних колекција које доживе другачију судбину. Један мој пријатељ је колекцију од око 12.000 плоча прода на велико за 80.000 евра“, каже Бојовић.

Све плоче из 1990-их година су сада скупе и могу да се продају за 400-500 евра, док просечна добра југословенска плоча кошта између 30 и 50 евра, прича он.

„Ми у радњи не продајемо скупе плоче. Цене се крећу од 100 динара, па до колико хоћеш“, каже Бојовић

И у Србији има оних који су спремни да издвоје по 200-300 евра за плочу, додаје.

„Од домаће музике највише се тражи нешто што ди-џејеви може да искористи за свују причу. Клинци не слушају стару музику, када виде гитару неће да купе, док колекционари траже нови талас – ЕКВ, Хаустор…“

„Пинк Флојд и Бијело дугме су шампиони“
Осим продаваца књига, на улицама престонице све су чешћи и продавци плоча.

Верица Поледица већ седам година држи штанд у центру Београда. Дневно прода двадесетак плоча, и то више страних него домаћих извођача.

„Стране плоче су продаваније, а и странци су нам бројнији купци.

Пинк Флојд иде највише, то не можемо да задржимо. Затим Битлси, Мајкл Џексон, Боб Марли, Џими Хендрикс, Дорси… Од домаћих Азра, ЕКВ, док је међу странцима Бијело дугме апсолутни шампион“, прича Поледица за ББЦ на српском.

На њеном штанду могу се наћи плоче од 100, 500 и 1.000 динара, док има и примерака од 2.000.

„Интересовање је велико, нарочито туриста, и то углавном младих. Али, све је више оних који би радо да купе, али немају довољно новца, па им онда спустимо цену“, каже Поледица уз оцену да продаја стагнира.

Преокрет
Продаја винила 2007. године била је на ивици изумирања, па је 700 музичких радњи у Сједињеним Државама покренуло ацкију „Дан продавница плоча“. Обележава се у априлу и идеја је популаризација културе слушања музике на винилима. Продавци винила у Србији акцији су се придружили 2010. године.

Продаја винила од тада до данас бележи рекорде.

Овај преокрет у потражњи „натерао“ је и једног од највећих произвођача плоча, компанију Сони, да након готово три деценије оживи фабрику у Јапану.

И било да је реч о помодарству или колекционарсву, једно је сигурно – грамофонске плоче су се изгледа вратиле у моду.

Глас јавности / ББС на српском - Данас / од 18.09.2018.

SKINI APLIKACIJU