JOVAN DUČIĆ mudrosti našeg velikog patriote i pesnika

Njegove pesme bile su posebne i veoma su mnogo uticale na razvoj srpskog modernizma

1. Bolje je verovati u svašta, nego ne verovati ni u šta.

2. Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.

3. Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge - tri kobne stvari koje idu zajedno.

4. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljan srećan.

5. Nikad čovek ne može da kaže toliko mudrosti, koliko može da prećuti ludosti.

6. Što uspemo svojom pameću, pokvarimo našom ćudi; ali što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima; i najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom.

7. Žena vas najviše voli kad ima da ona prašta vama, a ne vi njoj.

8. Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da to jeste.

9. Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.

10. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se takne prljavog čoveka, on uprlja svoju dušu.

11. Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, već od čoveka.

12. Svet podnosi starca samo ako je bogat ili duhovit.

13. Žena iskreno veruje da je muškarac voli smao oda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja.

14. Kad bi mladost imala filozofiju starca, ne bi bilo na svetu ni jednog sunčanog dana.

15. Ima trenutaka kada se čovek više plaši života nego smrti. To je najgroznije osećanje koje se može imati. To je vrhunac očajanja sa kojeg se pada ili u smrt ili u zločin. Ali ovo znači i da je potrebno više hrabrosti za život, nego što je potrebno za smrt.

16. Kao glad, i ljubav nema očiju; ali ljubomora nema pameti.

17. Ja pamet muškarca računam po onom što kaže, a pamet žene po onom što ne kaže.

18. Niko o ženama ne misli gore nego baš muškarac koji već neku ženu bezumno voli.

19. Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crni sotona.

- U jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.

20. Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i, najzad proglasi svetiteljima svoje crkve.

21. Čovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego još više opasnosti koju sluti; boji se i mogućeg i nemogućeg. Uobražene opasnosti su najdublje, i uobraženi neprijatelji su najkrvoločniji.

22. Muškarci su hrabri pred smrću, a žene pred životom. Muškarci pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.

23. Veliki ljudi su uvek bili mučenici svoje slave.

24. Najbolji ljudi nose svoje zlato ne u džepu nego u srcu.

25. Ljudi se boje čoveka koji ćuti, ali preziru čoveka koji mnogo govori.

26. Neprijatelji, to su samo naši prerušeni prijatelji koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda.

27. Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.

28. Nije žalost što često rđavi i glupi ljudi ipak dobro žive; žalost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesta pametnim i čestitim.

29. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.

30. Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ničega ne stide.

31. Iz koristoljublja se ljudi odriču otadžbine, porodice i vere.

32. Nema velikog književnog dela koje nije poniklo iz bola. Nema velikog stvaranja bez velikog bola. Sve se rodilo iz bola i krvi. kao i dete.

Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, 7. april 1943) 

SKINI APLIKACIJU