HRVATSKI ISTORIČAR: Stepinac je priželjkivao stvaranje NDH
Autor: Glas javnosti
Kad je u pitanju Jasenovac, postoji pismo u kom se ne opire odvođenju ljudi, već skreće pažnju da bi to trebalo raditi na humaniji način, ukazuje hrvatski istoričar.
Prof. dr Hrvoje Klasić sa zagrebačkog univerziteta, smatra da otvaranje vatikanskih arhiva, na koje istoričari čekaju decenijama, neće otkriti nešto novo kada je u pitanju papa Pije XII, ali da bi moglo da bude zanimljivo kada je reč o "malim narodima" poput NDH.
"Bojim se da bi se otvaranjem arhiva moglo doći do jednog problema, da i Srbi i Hrvati pošalju svoje istoričare kako bi dokazali već unapred zadate stavove, a tako se neće doći do istine. U slučaju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca ključno pitanje jeste šta je mogao da učini da spreči zločine. Ali pitam se šta bi bilo ko od nas učinio devedesetih da spreči zločine", kaže Klasić u.
Povodom pokatoličenja oko 250.000 Srba od strane Stepinca, koji je na današnji dan pre 77 godina osuđen na 16 godina zatvora zbog kolaboracije sa ustašama, ali je izašao posle pet u kućni pritvor, a rehabilitovan posle raspada Jugoslavije, istoričar naglašava da se slaže sa patrijarhom Porfirijem.
"Kao dobar poznavalac lika i dela Stepinca, i koji mi je lično pokazao deo korespodencije nadbiskupa i pape, on ne veruje da je Stepinac lično odgovoran za zlodela. I ja njegovu odgovornost vidim u nečinjenju, a ne u činjenju. Da je grmeo sa propovedaonice protiv ustaških zločina, možda bi ih bilo manje. Godine 1942. proglašava Nedelju borbe protiv psovanja i kritikuje Zagrepčanke na kupalištu zbog ogoljenih nogu, a ljude odvode u logore i ubijaju. Ipak, dokaza da je bio ratni zločinac - nema", podvlači sagovornik "Novosti".
Uostalom, podseća profesor, i Draža Mihailović koji u Srbiji figurira kao nacionalni junak i antifašista, početkom 1945. godine šalje pismo svom čoveku u Zagrebu da dođe do Stepinca i ponudi mu saradnju u zajedničkoj borbi protiv komunista.
"Draža je morao da zna šta se događa Srbima od 41-45, pa ako zna koja je uloga Stepinca, zašto želi da sarađuje sa ratnim zločincem", objašnjava istoričar.
On naglašava da je Stepinac priželjkivao stvaranje samostalne Hrvatske u kojoj će katolici biti većina.
"Video sam dokument u kojima na početku rata nema ništa protiv toga da se deo pravoslavaca iseli iz NDH i papi hvali ustašku politiku stvaranja katoličke većine. Ali, iako ljudi u Srbiji misle da su Pavelić i Stepinac bili prijatelji, oni nisu mogli da se vide očima. Stepinac je izražavao negodovanje kada je video šta rade ustaše, doduše pretiho i privatnim kanalima", dodaje prof. Klasić.
On dodaje da za razliku od vladike Velimirovića ili patrijarha Varnave, Stepinac nikada nije pohvalio Hitlera i nacizam.
"Kad je u pitanju Jasenovac, stavovi su mu kontroverzni. Postoji pismo u kom se ne opire odvođenju ljudi, već skreće pažnju da bi to trebalo raditi na humaniji način", podsetio je hrvatski istoričar.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
