Samo Srbi imaju pravo da proslavljaju Dan pobede!
Autor: Glas javnosti
Udarac koje su Centralne sile primile na Solunskom frontu bio je ključan da bi se 11. novembar dogodio. Srbi su tada odigrali odlučujuću ulogu na svetskoj pozornici. Od svih država članica Antante, jedino Srbija ima pravo da taj datum obeležava kao Dan pobede, smatra vojni istoričar, pukovnik Dragan Krsmanović.
Dan primirja, 11. novembar, spada među najvažnije datume u svetskoj istoriji. Na taj dan 1918, Nemačka je pred predstavnicima sila Antante u Kompijenju, potpisala primirje, koje označilo njenu faktičku kapitulaciju u I svetskom ratu. Taj dan označava kompletan slom stare svetske hijerarhije i početak novog doba.
Vojni istoričar i nekadašnji načelnik Vojnog arhiva, pukovnik u penziji Dragan Krsmanović objašnjava da je 11. novembar jedan od najrevolucionarnijih datuma u evropskoj i svetskoj istoriji. Nakon njega, u Evropi su nestala četiri carstva – nemačko, austrougarsko, osmansko i rusko, a stvoren je niz nacionalnih država – Poljska, Čehoslovačka, Jugoslavija, od nosno Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Mađarska.
Uzrok I svetskog rata – moralni pad Zapada
Prema njegovim rečima i sam I svetski rat označavao je i veliki sociološki preokret – žene su dobile na značaju jer su zamenile muškarce u proizvodnim poslovima, a kolonije su dobile na značaju jer su snabdevale metropole tokom rata. Ali, kada se govori o 11. novembru ne može da se zaobiđe tema uzroka I svetskog rata.
„Na smeni vekova, došlo je do buđenja naroda, ljudi su postali svesni sebe. A svetske političke elite želele su da održe poredak u kome će postojati rasizam, koji je nekada bio otvoren, a nekada prikriven – da postoje narodi prvog, drugog, trećeg reda. To je Hitler najbolje opisao: u prvom krugu su Nemci, Britanci, Skandinavski narodi, ispod njih su romanski narodi, posle njih su Sloveni, pa svi ostali. I svakom je namenjena određena uloga“, objašnjava on.
Posmatranje čoveka kao resursa, a ne kao ravnopravnog bića koje je božja tvorevina, bilo je uzrok zbog koga su ljudi prekršili moralne zakone. Naš sagovornik podseća da su Haške konvencije, koje su usvojene neposredno pred I svetski rat, plod hrišćanskog nasleđa, da se rat može voditi, ali na način i sredstvima kako neko paušalno želi.
Ta načela u I svetskom ratu nisu poštovana, što se može najbolje videti na primeru Srbije i austrijskih i bugarskih zločina nad njenim stanovništvom.
„Znači, jedna civilizovana zemlja pribegava najstrašnijim metodama. To dokazuje njihovu moralnu trulost, da oni sa ženama i decom vode nekakav rat. Evropa je zbog tog svog moralnog i duhovnog pada došla u takvo stanje“, kazuje Krsmanović.
Srbija odigrala odlučujuću ulogu u pobedi
Slom Centralnih sila počeo je avgusta 1914, kada sile Antante preuzimaju inicijativu na Zapadnom frontu. S obzirom da je početkom 1918. Rusija izbačena iz rata, Centralne sile su sve svoje snage prebacile na Zapadni front, kaže Krsmanović. U martu i aprilu 1918. One su bile nadmoćne na Zapadnom frontu i počele su ofanzivu koja nije donela očekivane rezultate.
„Ali pravi udarac Centralnim silama bio je proboj Solunskog fronta. Vrlo često citiram pismo nemačkog cara Vilhelma bugarskom caru Borisu uoči 30. septembra, kada je Bugarska htela da potpiše kapitulaciju. Vilhelm se pita kako je moguće da su Srbi tri godine van svoje zemlje i da nisu izgubili veru u pobedu, a da je Bugarska petnaest dana posle proboja Solunskog fronta već spremna da kapitulira“, navodi Krsmanović.
Udarac koje su Centralne sile primile na Solunskom frontu bio je ključan da bi se 11. novembar dogodio. Srbi su tada odigrali odlučujuću ulogu na svetskoj pozornici, dodaje on.
„Za nas je to zaista Dan pobede zbog toga što je jedina saveznička sila koja je stupila na neprijateljsko tlo pre 11. novembra bila Srbija, bez obzira što su Italijani potpisali sporazum sa Austrijom 4. novembra. Ali, Austrija se borila na italijanskom tlu. Linije fronta na Zapadnom frontu bile su duboko u francuskoj i belgijskoj teritoriji. Jedino su Srbi prešli preko Save i Dunava i u to vreme već bili u Vršcu, Novom Sadu, Vukovaru, Sarajevu… Mi smo jedini koji su u tom trenutku stupili na ondašnje neprijateljsko tlo, čiji su delovi danas delovi naše države“, objašnjava Krsmanović.
Sa druge strane, dobar glas koji Srbiju prati, potiče iz perioda I svetskog rata. Na primer, francuski politički krugovi nisu naklonjeni Srbiji. Međutim, u francuskim vojnim krugovima i dalje postoje simpatije prema srpskom narodu baš zbog perioda Prvog svetskog rata, napominje naš sagovornik.
„Oni, znači, još uvek kao vojnici nisu zaboravili one ratnike, koje su u njihovim uniformama, rame uz rame sa francuskim vojnicima učestvovali u zajedničkoj pobedi“, konstatuje on.
I pored ambicija da primirje od 11. novembra postane trajni mir, to se nije dogodilo. Prema Krsmanovićevim rečima, mir je trajao do 1936, kada se velikom brzinom rat transformisao od hladnog preko mlakog, ka vrućem. Tako je II svetski rat neposredno povezan sa posledicama I svetskog rata.
AUTOR: Dragan Krsmanović
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
SKINI APLIKACIJU
.png)
