DAN HEROJSKE I PIROVE POBEDE

Rat od kog se Srbija nikada suštinski nije oporavila.

Došlo je do biblijskog stradanja srpskog naroda a država i privreda su potpuno uništene.

Srbi su pokazanim herojstvom stali rame uz rame sa Homerovim junacima i kosovskim vitezovima, ali je stradanje bilo toliko da je poremetilo duboku strukturu društva a kolektivne vrline počele su da ustupaju mesto manama.

Samo Srbi imaju pravo da proslavljaju Dan pobede!

Skoro čitava moralna elita naroda je je satrvena, seljaci, domaćini, zanatlije, đaci, omladina, profesori, sveštenstvo.

Heroje su uglavnom zamenili od istorije umorni, preplašeni i zbunjeni naraštaji jednog brutalno iskasapljenog naroda.

Pola miliona ratne siročadi trebalo je da stasava i preuzima državu i vojsku.

Ni do danas, osim u kalendaru, još nije završen tragični XX vek. 

Najstrašnije stoleće u našoj istoriji.

I dalje bole nezalečene rane, traju naše jugoslovenske zablude, lutanja, stranputice, podele, šizofrena politička i istorijska svest, neslaganja oko nacionalnih ciljeva, samoizdaje, dezerterstva na stranu neprijatelja, autoimune bolesti društva, topljenje naroda.

Zašto se proslavlja Dan primirja, a ne Dan pobede, kao što bi trebalo

 Zapad nas ugrožava isto kao i pre sto godina, čak i brutalnije 

Troši se krepka narodna snaga koja se iscrpljuje u međusobnim svađama i mržnji...stare mane u novom ruhu.

Darove herojskih predaka bećarski smo potrošili. Ostalo je još ponešto, ne znamo da li je dovoljno za obnovu, verujem da možda jeste, ali jedino uz spremnost  da se brzo prenemo i pokrenemo.

Za sada, vreme teče a za nas kao da stoji.

Ekmečić obazrivo kaže:

 "Budućnost gledamo kroz tamu".

AUTOR: Vladan Vukosavljević

SKINI APLIKACIJU