VELIKANI NAŠE KNJIŽEVNOSTI OSTAJALI BEZ NINOVOG PRIZNANJA IZ POLITIČKIH RAZLOGA: Dobrica 'oteo' nagradu ANDRIĆU, Krleža CRNJANSKOM a Arsenijević VUKU!

NIN-ova nagrada za roman godine dodeliće se krajem januara po 67. put. Kao po nekoj tradiciji i ovoga puta spisak finalista povod je za raznorazne polemike u javnosti a kontroverze i sporenja prate ovu književnu nagradu još od njenih početaka iz pedesetih godina prošloga veka.

Među brojnim dobitnicima NIN-ove nagrade uočljivo je da nema nekih od najvećih imena naše književnosti, među njima i jedinog srpskog nobelovca Ive Andrića. Godine 1954. Andrić nije dobio NIN-ovu nagradu za „Prokletu avliju“ iako je celokupna javnost to očekivala a laureat te godine bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.  Međutim to je bio samo početak slučajeva iznenađenja u dodeljivanju NIN-ovih nagrada.

Iako je važio za apsolutnog favorita javnosti Vladan Desnica nije te 1957. dobio nagradu za svoje remek-delo, roman „Proljeća Ivana Galeba“ a dobitnik je bio predstavnik nadrealizma Aleksandar Vučo za delo „Mrtve javke“.

„Revolucionarne“ 1968. godine nagradu NIN-ovog žirija nije dobio Dragoslav Mihailović za roman „Kad su cvetale tikve“ već Slobodan Novak za „Mirisi, zlato, tamjan“. Za Novaka se inače pričalo da je otvoreni srbofob.

Možda najveće iznenađenje u istoriji dodele NIN-ove nagrade dogodilo se 1962. kada je izašla druga knjiga „Seoba“ Miloša Crnjanskog a kada nije bio on nagrađen već Miroslav Krleža. Ono što je još više sporno i gotovo skandalozno jeste da je Krleža nagradu dobio za roman koji te godine još uvek nije bio zvanično objavljen! Reč je o romanu „Zastava“ koji je te 1962. bio u nastavcima objavljivan kao feljton u časopisu „Forum“ a ko celina, odnosno u formi romana, objavljen je tek 1976, dakle 14 godina posle dobijanja NIN-ove nagrade!

I u relativno novije vreme bilo je kontroverzi i neočekivanih dobitnika NIN-ove nagrade. Potpuno neočekivano, 1994. godine nagradu je za svoj roman prvenac „U potpalublju“ dobio tada javnosti sasvim nepoznat pisac Vladimir Arsenijević, inače po vokaciji profesionalni kuvar. Već tada su se mogle čuti priče da je Arsenijević nagradu dobio da ne bi otišla u ruke Vuka Draškovića za roman „Noć Đenerala“.

Možda i najkomičnija situacija koja dovoljno govori o tome šta se sve dešavalo sa najznačajnijim domaćim književnim priznanjem  dogodila se prošle godine kada je nagradu NIN-ovog žirija dobio Saša Ilić za roman „Bas i kontrabas“ a deo javnosti pomislio da je reč o istoimenom legendarnom fudbaleru Partizana.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU