TRG STRASTI! Romantične i ljubavne veze Mađara i Srba (FOTO)

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić otvorio je juče na Trgu republike izložbu „Velike ljubavi Mađara i Srba”.

U organizaciji beogradskog ogranka Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, izložbom su na pet dvojezičnih panoa predstavljene romantične i bračne veze srpskog kralja Dragutina i Katarine Arpadović, kralja Milutina i Jelisavete Arpadović, kneza Mihaila Obrenovića i Julije Hunjadi, kralja Bele Drugog i srpske princeze Jelene, kao i Jovana Dučića i jedne ugarske grofice,a izložba će biti otvorena do 30. novembra.

Goran Vesić je istakao da je ova izložba prilika da još bolje upoznamo jedni druge i našu zajedničku istoriju.

 Naše istorije su toliko povezane da iz njih možemo puno da naučimo. Sa ponosom mogu da kažem da će u narednom periodu Grad Beograd dati ulicu jednoj od junakinja ove izložbe, kneginji Juliji i da će tako ta istorijska nepravda biti ispravljena. Ovo je prilika i da se podsetimo zajedničke prošlosti i tako gledamo u budućnost jer dobro sarađujemo, živimo zajedno u ovom delu Evrope, pomažemo jedni druge i na taj način napredujemo - rekao je Vesić.

Predsednik beogradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara Nebojša Marjanović je rekao da je ova izložba trebalo da bude postavljena u okviru manifestacije Noći muzeja, ali da to nije bilo izvodljivo zbog korona virusa. 

 Kada smo čuli da će tema manifestacije Noć muzeja biti ljubav, došli smo na ideju da napravimo izložbu od više priča koje bi obuhvatile deo naše istorije koja je vezana za  romantični period i koja bi govorila o ljubavima, a ne samo o politici. Međutim, zbog poznate situacije sa kovidom nismo bili u situaciji da to organizujemo, pa smo tražili put da izložbu realizujemo na drugi način kako bismo Beograđanima prikazali materijal koji smo pripremili. Zahvaljujući Gradu Beogradu, posebno Goranu Vesiću, uspeli smo brzo i efikasno da pripremimo ovu izložbu. Beskrajno smo srećni što se nalazimo u centru Beograda i što će ova izložba moći da se vidi nekoliko dana - rekao je Marjanović i dodao da im je ovaj datum jako bitan.

Za svega nedelju dana, obeležavamo 10 godina rada u Beogradu tokom kojih smo ojačali srpsko-mađarsko prijateljstvo i negovali srpsko-mađarske veze. Želim da se zahvalim, pre svega Gradu Beogradu i Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine od kojeg smo dobili neophodnu pomoć za pripremanje ove izložbe.

Autor izložbe je profesor Mate Ađanski, divan i skroman čovek, koji je pripremio sjajan materijal. Mi smo mu poslali četiri priče na reviziju, da ih pogleda, a on nam je vratio pet! Tako da smo svih pet  prikazali na izložbi. Zahvalni smo Omladinskom pozorištu „Dadov“ zbog izvršne produkcije koja je fantastična i izuzetne efikasnosti kojom smo uspeli da pripremimo ovu izložbu. Hvala i Mađarskom kulturnom centru, koji je bio uz nas. Dobili smo kritike da treba da ubacimo i nove, aktuelne, priče o velikim ljubavima između Srba i Mađara. Tako ćemo za neku sledeću izložbu imati najmanje tri nove priče. Pokrenućemo zvaničnu inicijativu da dve ulice u Beogradu dobiju nazive Budipeštanska i Julije Huljadi - rekao je Marjanović i zahvalio se i organizaciji HEPA, koja je štampala plakate.

Izloža „Velike ljubavi Mađara i Srba” predstavlja jedan u nizu događaja, čiji je cilj negovanje srpsko-mađarskog prijateljstva i dobrih odnosa, a neposredno posle otvaranja je privukla pažnju Beograđana, koji su se zatekli na Trgu Republike u strogom centru Beograda.

Kralj Bela Drugi i srpska princeza Jelena izrodili šestoro dece

Pet ljubavnih priča koje su prikazane na izložbi potvrđuju da su veze srpskog i mađarskog naroda oduvek bile jake i lepe. Četiri priče vezane su za stvarne istorijske događaje, a jedna je najverovatnije pomalo doterana, ali je narod i nju prihvatio kao tačnu. Izložbom su na pet panoa predstavljene romantične i bračne veze srpskog kralja Dragutina i Кatarine Arpadović, kralja Milutina i Jelisavete Arpadović, Кneza Mihaila Obrenovića i Julije Hunjadi, kralja Bele Drugog i srpske princeze Jelene, kao i Jovana Dučića i jedne ugarske grofice.

U srednjem veku prijateljski odnosi između dve države najčešće su bili zapečaćeni bračnim, dinastičkim ugovorom. U istoriji srpskog i mađarskog naroda prvi takav slučaj, kako se navodi na dvojezičnim panoima, bila je udaja srpske princeze Jelene, ćerke velikog župana Uroša Prvog Vukanovića, za sina ugarskog princa Almoša -  Belu Drugog, koji je kasnije posatao kralj.

Kralj Koloman je oslepeo Belu dok je bio dete, zajedno sa njegovim ocem. Bela je posle toga živeo u kućnom pritvoru, u manastiru Pečvarad. Kolomanov sin Ištvan II, koji nije imao muškog potomka, gledao je na Belu kao mogućeg naslednika i oženio ga je srpskom princezom Jelenom. S druge strane, Srbija se u to vreme suočila sa opasnošću koju je predstavljalo Vizantijsko carsto, pa je veliki župan Uroš sa radošću pristao na dinastičku vezu sa Arpadovićima. Kralj Ištvan II je novom bračnom paru dao posed na upravljanje u okolini Tolne. Posle smrti kralja Ištvana, uspeli su da preuzmu presto. Nakon toga je Jelena postala oslonac svom mužu i važila je za suvladarku zajednom sa mužem. Na državnom savetu u Arpadu, 1131. godine, Bela je naredio pogubljenje ugarskih velikana koji su bili umešani u njegovo oslepljenje. Bračni par je spasao dinastiju Arpadovića od izumiranja, jer su imali šestoro dece. To su bili prinčevi Geza, Laslo, Ištvan, Almoš, Žofia i Gertrud. Zahvaljujući Jeleni, Srbi su se doselili na ostrvo Čepel. Tada je podignut srpski manastir u Rackeveu (Srpski Kovin). Manastir je jedan od najznačajnijih spomenika Srba u Mađarskoj. Posle smrti Bele, 1141. godine, na presto je došao njihov sin Geza II, ali je bio maloletan, pa je u njegovo ime vladala Jelena zajedno sa svojim bratom Belošem, koji je bio jedan od najuticajnijih ljudi u Ugarskoj.Datum smrti kraljice Jelene nije poznat, ali se smatra da je umrla posle 1146. godine.

 „Sremski kralj“ Dragutin od tašte, ugarske kraljice, dobio Mačvu sa Beogradom

Srpski kralj Stefan Dragutin, najstariji sin kralja Uroša Prvog Nemanjića i kraljice Jelene bio je još na rođenju određen da svog oca nasledi na prestolu. Kralj je 1268. oženio sina Dragutina ugarskom princezom Katalinom, ćerkom Stefana Petog. Sklapanju braka je prethodio rat između Uroša i Ugara. Uroš Prvi je bio poražen u bici i zarobljen 1268. godine, pa su ga prisilili na sklapanje mira koji je bio učvršćen pomenutim brakom. Uroš Prvi nije hteo svom sinu da ustupi deo svoje države zbog čega je Dragutin poveo rat protiv oca! Pomoć je dobio od Ugarske, a vlast je preuzeo 1276. godine.Dragutin se zbog neuspešnog rata sa Vizantijom i bolesti povukao sa prestola i predao ga svom bratu Milutinu 1282. godine. Za sebe je zadržao prostrane teritorije od Rudnika do Trebinja i iste godine se tamo povukao sa svojom porodicom. Dragutin je od svoje tašte, ugarske kraljice Jelisavete, dobio Mačvu sa Beogradom i krajeve u severoistočnoj Bosni na upravljanje, gde je vladao kao „sremski kralj“. Beograd je tada prvi put ušao u sastav srpske države. Interesantno je da je svog sina Vladislava oženio nećakom ugarskog kralja Andrije Trećeg, Konstancom Morosini. Poznato je da je kraljica Katalina nadživela svoga muža, ali je godina njene smrti nepoznata. Dragutinu je rodila sinove Vladislava i Urošica, kao i ćerke Jelisavetu, Katarinu, Margaritu i Ursu. Katalinin lik je sačuvan na freskama u Crkvi Svetog Ahilija u Arilju, kao i u Đurđevim Stupovima kod Novog Pazara.

Kralj Milutin pre ženidbe kidnapovao Jelisavetu Arapodović  

Brak između srpskog kralja Milutina i Jelisavete Arapdović, ćerke ugarskog kralja Stefana Petog i mlađe sestre kraljice Kataline, bio je krajnje neobičan. Kao mala je poslata u manastir Svete Margarite na Zečjem ostrvu kod Budima. Istorijat Milutinove ženidbe je bio je vrlo zanimljiv. Ženio se pet puta, a njegova najpoznatija žena bila je vizantijska princeza Simonida. Prema predanju, Milutin je zarobio Jelisavetu dok je boravila u Srbiji. U to vreme ona je još bila monahinja, katolkinja. Milutin je bio oženjen, a crkva je zabranjivala njihov brak zbog rodbinskih veza, jer je Milutin bio brat kralja Stefana Dragutina. Politički cilj sklapanja braka je verovatno bio dobijanje naklonosti Ugara. Brak se nije ostavrio, pa je Milutin poslao Jelisavetu kući, a on je tražio novu suprugu. Datum braka je diskutabilan, a navodi se da su se uzeli 1284. Jelisaveta je iz braka sa Milutinom imala Stefana i Konstantina, koji je kratko bio kralj Srbije, kao i srpsku princezu Zoricu.  

Mihailo Obrenović posle neverstva plaćao grofici Juliji Hunjadi 5.000 dukata godišnje 

Knez Mihailo Obrenović se oženio 1853. godine, za vreme izgnanstva u Beču, groficom Julijom Hunjadi. Visokoobrazovana Julija je posle venčanja počela da uči srpski jezik od Miloša Obrenovića. Bila je do ušiju zaljubljena i puna entuzijazma. U Srbiju je došla prvi put 1859. kada je njen svekar po drugi put seo na presto. Potvrda da su je cenili suprug, kao i predstavnici zemlje svedoči gest da je za nju 1861. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu napravljen tron, treći po redu, uz dotadašnji patrijarhov i knežev. Zabeleženo je da je 1865. godine imala uspešne diplomatske misije u Engleskoj i Francuskoj. Za vreme njenog odsustva knez Mihailo se zaljubio u svoju rođaku Katarinu, unuku Miloševog brata Jevrema Obrenovića. Kneginja se 1865. seli u Beč, ali nije pristala na razvod, kao ni patrijarh ni većina ministara.Mihailo joj je obezbedio finansijsku stabilnost, preneo je na njeno ime svoj dvor u Beču i davao joj je godišnju rentu od 5.000 dukata, koja je bila prilična suma u to vreme. Tri godien kasnije, Mihailo je ubijen na Košutnjaku dok je šetao sa Katarinom i nejnom pratnjim. Došla je na sahranu muža u Beograd, a pre povratka u Beč predala je pismo Namesništvu u kome je napisala. „Mada se ja opraštam od Vas, moje misli ostaju ovde. Revnosno ću se moliti Bogu da podigne Srbiju“. Julija Hunjadi, kneginja Srbije, umrla je u Beču 1919. godine. 

Zavodnik Dučić posle ljubavi s groficom dobio na poklon zgradu današnje ambasade Srbije u Bidimpešti 

Za Jovana Dučića, jednog od najvećih pesnika srpskog ranog romantizma, diplomatu i književnika i jednu groficu vezana je urbana legenda. Dučić je u Budimpešti prvi put postao srpski ambasador i tamo je upoznao jednu privlačnu groficu. O njemu, grofici i jednoj budimpeštanskoj zgradi postoji urbana legenda. Preko puta Trga heroja nalazi se jedna zgrada koja već više od 70 godina služi kao ambasada, najpre Kraljevine Jugoslavije, a danas Republike Srbije. Prava je misterija kako je ta zgrada dospela u vlasništvo Kraljevine Jugoslavije, a za to je vezana priča o Dučiću i grofici u koju se zaljubio. Kada je Dučić premešen u Rim, 1933. godine, grofica mu je poklonila svoju vilu u znak sećanja na njihovu ljubav. Iza ove romantičen priče nema puno istine, mada su je mnogi, kao što su Miroslav Krleža, Radoslav Milošević i Slaviša Pavlović uzimali zdravo za gotovo. Ono što je sigurno, jeste da je Jovan Dučić bio popularan u ženskom društvu i da je važio za jednog od najvećih zavodnika svog vremena.   

SKINI APLIKACIJU