TRAGIČAN ODNOS PREMA VELIKANU: Zašto je Srbija zaboravila jubileje Laze Kostića?

U 2020. godini za ime Laze Kostića vezana su tri u najmanju ruku velika jubileja. Pa opet, nijedan od ta tri nije obeležen. Zašto?

Ta tri jubileja su 110 godina od pesnikove smrti, vek od premijere njegove tragedije „Pera Segedinac“ i 150 godina od prvog izvođenja tragedije „Maksim Crnojević“ u Narodnom pozorištu u Beogradu.

I za života Laze Kostića, kako je napisao Milan Kašanin u „Ogledima o srpskim piscima“, mnogi njegovi stvaralački dometi svesno su prećutkivani, a visoko postavljene letvice izazivale intelektualnu zavist savremenika.

Laza Kostić (1841 - 1910) bio je srpski književnik, pesnik, doktor pravnih nauka, advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i estetičar. Za naš odnos prema jednom od najosporavanijih umetnika, pesniku koji je ispevao najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom jeziku „Santa Maria de la slute“, pesnik Pero Zubac kaže da se može posmatrati u različitim istorijskim periodima.

- Nije prvi put da se zaboravlja mnogo šta kad je Laza Kostić u pitanju. Mislim da čak nije ni namerno. Oko 'Lenke Dunđerske' i 'Santa Marije' u poslednje dve godine, pre sve ga zahvaljujući TV Seriji, skrenuta je pažnja na Lazu Kostića. I onda je to prošlo. Kad se Laza vratio iz Crne Gore za Novi Sad, bila je samo jedna mala vest u novinama – 'Vratio se Lazar Kostić'. Moja teorija koja je verovano i tačna, glasi – kad se Lazar Kostić vrati u Novi Sad, pomera se lestvica. Onaj ko je bio prvi sad je drugi, drugi je treći, što je, inače, pojava i dan danas, kaže Pero Zubac, autor biografije Lenke Dunđerski, po kojoj je Zdravko Šotra snimio seriju „Santa Maria de la slute“.

- Kad je odlazio upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, najavio je operu 'Lenka Dunđerski' i da će prvi put bit izvedena te godine na Bemusu. Otkad je Dejan Savić otišao, niko više ne spominje 'Lenku' a to je opet jedna priča o Lazi Kostiću. Rekao je 'uglavićemo operu u Bemus', a bio mi je čudan taj izraz 'uglaviti', kao da ima otpora... I ona se opet ne izvodi. To je što ja kažem – kosmička zavera protiv Dunđerskih i Lazara Kostića, ističe Zubac.

U njegovom posedu nalazi se veoma retka knjiga pod nazivom „Laza Kostić – pesme i misli o poeziji“, vrlo luksuzno izdanje Zadruge profesorskog društva iz 1935. godine, koju je priredio Miloš Crnjanski. Vrlo je zanimljivo kako Crnjanski, kao jedan od najvećih pesnika našeg jezika, tumači Lazu Kostića.

- Za poemu 'Santa Maria de la salute', samo u jednoj rečenici kaže da je on u poznim godinama, kad je proćerdao salaše koje mu je ostavio ujak, došao kod spahija Dunđerskih i u manastir Krušedol, i tu je napisao svoju poslednju pesmu o platonskoj ljubavi za kćerom Lazara Dunđerskog. Ništa više. Nikakve pohvale, nikakve ocene. Kako završava Crnjanski svoj predgvor? Kaže: 'Književna dela Laze Kostića uvek će ostati primer bolne nemoći, da se sve sazna i iskaže, o svetu i životu uopšte, kao što ostaju delimičan, iako svetao iskaz i omladinskom dobu i samom pesniku onim njegovim bolnim, samrtnim stihovima: Neiskazan još osta, neiskazan jad, neiskazano dosta, što boli tek sad. M. Crnjanski'.

Ništa u knjizi Crnjanskog nema loše o Lazi Kostiću, naprotiv, ali ona je faktograska knjiga jednog velikog pesnika koji kod Laze Kostića nije nalazio ono što mi nalazimo, dodaje Pero Zubac. A zjedničko i za Lazu Kostića i Miloša Crnjanskog je da su imali težak žiot, ali da su stvorili velika dela neprolazne vrednosti, smatra Zubac.

- Mi smo takav narod koji tako prima svoje vrednosti kao da je to bogom dano. Takvi smo, svi smo daroviti, pa nam to i pripada. Nikada nismo preterano vodili računa o svojim velikanima, često smo zaboravljali godišnjice, mada godišnjice nikad ništa ne rešavaju. Jednostavno, nije nam valjda u krvi i ne mislim da je to nešto preterano loše, ali nije dobro što smo narod koji tako lako zaboravlja. Oba ta naša velika pesnika bila su skrajnuta u nekim periodima, pa se opet vraćala njihova slava, zaključio je Pero Zubac.

(Izvor: Glas javnosti/Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU