Nikola Tesla je te 1892. godine, posle održanih predavanja u Londonu i Parizu - od februara do aprila, hitno doputovao u Gospić, kako bi se oprostio od svoje majke Đuke, koja je bila na samrti. Posle sahrane, posetio je Zagreb. U Budimpešti ga je 1. juna u večernjim satima dočekala delegacija grada Beograda, Velike škole i Srpskog inženjerskog društva sa molbom da poseti Beograd.
Tokom ovog susreta sa Jovanom Jovanovićem Zmajem Tesla je obećao da će njegove pesme prevesti na engleski jezik i objaviti u Americi, što je i ispunio.
Gospodin Đoka Stanojević izneo je u lepom i živom govoru, na način razumljiv i za širi svet, kakve su zasluge gospodina Tesle u elektrotehnici, i napio je za dug život ovog velikana, a posle je na red došao pesnik i lekar, Jovan Jovanović Zmaj. On je jednog od najvećig naučnika i umova sveta pozdravio pesmom koju je sam pročitao, a pod nazivom - Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd:
Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu - sinu ;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Кolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.
Nikola Tesla, ganut pesmom skočio je i sa suzama poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su zaplakali. Tesla u zanosu kaže: “Кad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti“.
Кasnije je o prevodu Zmajeve poezije u Americi i objavljivanju u časopisu Senčeri (Century - Stoleće), napisao u pismu od 17. maja 1894. godine ujaku Paji Mandiću: „ Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta”.
Tesla je preveo u prozi četiri Zmajeve pesme: Tri hajduka, Dva sna, Ciganin hvali svoga konja i Tajna ljubav, a Robert Andervud Džonson ih je prepevao na engleski. Ovi prevodi Zmajevih pesama, bili su prvi put objavljeni u časopisu "The Century Magazin" br. XLVIII za 1894. godinu, čiji je urednik bio Džonson. Кasnije su objavljene u jednoj antologiji poezije različitih naroda i autora izdatoj u Londonu i Njujorku 1897. godine, po izboru P. A. Džonsona pod naslovom: Pesme o slobodi i ostale poeme (R. U. Johnson, “Songs of Liberty and other Poems”, The Century Co; N. Y., 1897.). Drugi deo ove antologije sadrži prepeve-prevod trinaest Zmajevih pesama.
Osim pesme kojom je pozdravio Teslu prilikom njegove posete Beogradu, Zmaj je parafrazirajući Bibliju, ispevao i katren Tesli u čast:
Priroda i njeni zakoni
-Sve beše mrkli mrak;
Nek bude Tesla! - reče Bog
I blesnu svetlosni zrak...
Zahvaljujući Teslinom zalaganju, Zmaj je bio jedini srpski pesnik uz Vuka Кaradžića, čije su pesme mogli da čitaju američki čitaoci još u 19. veku, za Zmajeva života (1833-1904). Dugo vremena ovo je bio jedini prevod Zmajeve poezije na engleski jezik.
(Glas Javnosti)