TAČNO PRE 36 GODINA PREMINUO JE MIKA ANTIĆ: Pesnik, novinar, slikar, boem, večiti dečak svih detinjstava

"Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.

 

Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Dve "Nevenove". Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list "Ritam" ili uređivao Zmajev "Neven"...

 

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.

 

Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam". I u svim ostalim svojim pesmama."

 

 

IN MEMORIAM

 

 

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove

Miroslav Antić

Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja

Odela

Sa mojom ženom leže u krevet na moje

Rođene oči

Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde

Daleko u Lenjingradu

 

I taj Antić što me je upropastio I kao

Pisca I kao čoveka

Dakle taj koji će na kraju leći u moju

Sopstvenu grobnicu

Pita me jedno jutro šta vam je boga mu

Čoveče

Izgledate mi nekako bolesni

A šta se izvinite za izraz baš njega tiče

Kako je meni

I dokle mi je

 

O meni se najlepše brinu oni koji me

Ostavljaju na miru

A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od

Mog ateljea

 

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa

Mojim plavušama

Dere se u mojoj kući ogovara me svašta

Laže

Deca mi liče na njega a on nosi kravatu

Brije se poznaje neke ljude radi

Svako jutro se tušira pravi se da zna sve

O zenbudizmu

Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje

Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom

Sinu kupuje sladoled

 

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer

U Pariz

Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove

A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive

U nekom bednom hotelu

I vrati kući i rasplače me

 

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene

A ne njega

Više ga voli više mu veruje I on to još kako

Koristi

A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj

Ja dižem spomenik

 

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem

Biografiju

Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen

Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu

I ono malo para koje sam jedva pozajmio

 

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske

Tvrđave

On je uskakao u đačke čitanke

Kad me je doktor Savić lečio od alkohola

On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

 

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam

Pristajao je na kompromise cerekao se na

Prijemima

Primao je moje nagrade mešao se u moje snove

Jedan licemer

 

Jedan stvarni licemer

Jedan provincijalac

Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću

Trpeti

I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene

Da bi umesto mene

Svinja jedna

Da bi umesto mene što pre jedini živeo