STIHOVI DANA: 'Ja rab Božji, Srbin, kriv sam što sam neko'

Da je živ ovih dana napunio bi 85 godina. Dobrica Erić autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, više od 40 knjiga za decu.

Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike.

Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.

Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu. Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.

PRKOSNA PESMA

Ja rab Božji

Srbin

sa prosedom bradom

izjavljujem dragovoljno

kroz lance i žicu

pred svedocima

Silom, Mukom i Nepravdom

da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam što sam neko

a ne niko i netko

Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta

idem u pravoslavnu crkvu

doduše poretko

i što se krstim ovako

s tri prsta!

 Kriv sam što jesam

a treba da nisam

Kriv sam odavno

što stojim uspravno

i gledam u nebo, umesto u travu

Kriv sam što se drznuh protiv krivde

kriv sam

što opet slavim svoju krsnu slavu!

 Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom

Kriv sam što pevam, smejem se i psujem

a ponekad i lajem

Kriv sam i priznajem

da ne znam što znam i da znam što ne znam

 Kriv sam, i da završim

s najvećom krivicom

(pre nego što se zacenem od smeha),

kriv sam tvrdoglavac

što sam Pravoslavac

i Svetosavac i što ne verujem

u sveti zločin i oproštaj greha!

Kriv sam i grešan

dakle

što postojim

i kad već postojim i još drsko stojim

što bar ne priznam da ne postojim!

Ako to priznam

da sačuvam glavu

izgubiću časni krst i krsnu slavu

Ako ne priznam

crno mi se piše

ceo svet će na moju Zemlju da kidiše

Rulje bivših ljudi

lopova i golja

čopori robota i drugih monstruma

kidisaće na moje voćnjake i polja

i na moju belu kuću pored druma

oko koje kao najlepše odive

cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

Pa evo priznajem i to

za spas roda

Ja više ne postojim

skinite me s liste

Ja sam od sad samo

vazduh, svetlost i voda

tri elementa koja vam koriste

A ovo što pred vama govori i hoda

to je ono što vi od mene stvoriste!

Moja ružna slika

ozverena lika

koju umnožavate u večeri i jutra

to je slika vaše svesti i podsvesti

to nisam ja, spolja

to ste vi – iznutra!

 

Moj dušmanine sa hiljadu ruku

s hiljadu slugu i sluškinja laži

ubrao si mi sunce ko jabuku

i radost čistu ko bulka u raži

Moji će potomci piti jed i čemer

a tvoji već piju gorku medovinu

za krvav novac kojim puniš ćemer

rasprodajući moju đedovinu

Usud će ti ludačku košulju obući

i tada će se malo razdaniti

ili će planeta od sramote pući

i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne

Zemljo moja mila

Ti i Tvoje sestre

Istina i Pravda

čim se na vas digla ovolika sila

čim su na vas zinule

krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi

ubica i golja

čopori robota i drugih monstruma

palacaju na tvoje voćnjake i polja

i na moju belu kuću pored druma

oko koje kao najlepše odive

cvetaju lipe, jabuke i šljive.

Šta će ovde džihadlije

krstaši, farmeri

koji Ti čereče sinove i kćeri

Mora da su čule belosvetske bande

da imaju zlatna srca

pa ih vade

da ih presade u sopstvene grudi

ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tužioci

suci i dželati

ispisali ste mi svoje zapovesti

po zenicama

najfinijem staklu

što teže živim, lakše ću umreti

Zašli ste mnogo u noć poodmaklu

ali uzalud ćete linčovati

najgostoljubiviji narod na planeti

(zbog čega ćete goreti u paklu)

jer Ljudsko Srce

čudo nad čudima

neće da se primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo smrti

crne vuge

već ropskog života i bolesti duge

Smrt je česta pojava međ nama Srbima

kao što su proleće, leto, jesen, zima

I nije strašnija

pogotovu danju

od suše, poplave, zemljotresa, mraza

kad je čovek sretne na svome imanju

okađene duše i svetla obraza.

Zlonamernici

siti i maniti

sve mi zabraniste u rođenoj kući

al ne može mi niko zabraniti

da pevam i da se smejem umirući

a to se vama više ne događa

ni kad svadbujete

ni kad vam se rađa!

 

Poštedite me koca i konopca

i razapnite me na vrhu planina

ko vaši praoci što su mog Praoca

Isusa Hrista Nazarećanina.

Ja ću da gledam

a vi zažmurite

inače će vam se oči rasprsnuti

od sjaja mog lica

Samo, požurite

što pre me razapnete

pre ću vaskrsnuti!

(Glas javnosti)