RED ZA ULAZAK U GALERIJU SANU – PORTRETI VLAHA BUKOVCA MELEM ZA OČI I DUŠU (VIDEO)

Koliko smo gladni umetnosti i kulture, pogotovo u ovo vreme pandemije, možda najbolje govori ogroman red juče u toku dana ispred galerije SANU u Beogradu u Knez Mihailovoj izložbi, gde se održavala izložba velikog srpskog slikara Vlaha Bukovca i koja je završena juče.

Izložba pod nazivom „Slikarstvo neprolazne lepote“, koja je otvorena još u decembru 2020. Godine, juče je privukla veliki broj ljudi jer nisu želeli da propuste poslednji dan postavke i uživaju u izvanrednim delima Vlaha Bukovca koji je prevashodno svoje umeće preneo kroz portrete.

Priprema izložbe trajala je dve godine, a autor postavke dr Igor Borozan, obuhvatio je preko 30 dela Vlaha Bukovca nastalih u period od 1878. do 1922. iz zbirki različitih regionalnih muzeja i galerija, uključujući i privatne kolekcije. Borozan je obuhvatio sve značajne delove Vlahovog umetničkog stvaralaštva I iz  života.Među predstavljenim delima najviše je izabranih portreta, vladarskih portreta (jer je Bukovac bio dvorski slikar kralja Milana Obrenovića, I kasnije njegovih naslednika, da bi potom portretisao I Karađorđeviće), aktova, žanr scena.

Podsetimo, Vlaho Bukovac, čije je pravo ime bilo Biađo Fađoni, rođen je 1855. u Cavtatu u Dalmaciji od oca Avgustina i majke Marije (devojačko Perić). Budući da je porodica bila skromnih materijalnih prilika, rano se otisnuo u svet. Isprva je otišao sa stricem u Ameriku, odakle se u Cavtat vratio kada mu je bilo 15 godina.

Zatim je dve godine plovio na liniji Carigrad - Odesa - Liverpul, kao pomorac, da bi se onda sa bratom zaputio u Peru, a potom u San Francisko. Kada je ponovo stigao kući, njegov slikarski dar zapazio je dubrovački pesnik Medo Pucić, koji mu je zajedno sa Štrosmajerom pomogao da ode na školovanje u Pariz, gde je ime preinačio u Vlaho Bukovac i gde su njegovi radovi ubrzo privukli veliku pažnju otisnuvši ga na put velikog i cenjenog slikara. Obzirom da je Medo Pucić bio na dvoru kralja Milana Obrenovića tako I Bukovac stiže u Beograd I postaje dvorski slikar.

Specijalnost Vlaha Bukovca bili su portreti, a sam umetnik je smatrao da je portret u slikarstvu najčvršći znak umetničke snage.

-Izradivši dobar portret ne znači samo dobro videti, nego i razumeti dušu čoveka – govorio je Bukovac koji je početkom 1884. godine izabran za dopisnog člana Srpskog učenog društva, a 1892. godine i za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Dopisnik je Akademije umetnosti od februara 1905., a 1919. postaje počasni član Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti. Za vreme Prvog svetskog rata pisao je autobiografiju "Moj život", koju je 1918. godine objavio u Zagrebu, a posvetio je svojoj deci, "svom gnezdu".

Interesantan je detalj da je početkom rata napravio dobrotvornu izložbu za ratnu siročad, a 1919. godine kao član češke delegacije učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Versaju.

Kako je napisao u svojoj autobiografiji: "Slikanje beše i ostade moj najveći užitak. Čim sam zaposlen slikanjem, zaboravim sve i mislim da nema danas čoveka na svetu koji bi bio srećniji od mene".

Među delima koja su izložena posetioci su mogli da vide: Veliku Izu, Portret Boža Boškovića, portret kraljice Natalije, Kajanje (čija je reprodukcija u izlogu SANU privukla mnoge posetioce da pogledaju ovu izuzetnu postavku).

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU