Za razliku od brojnih svojih kolega, Danilo je vrlo retko sedeo u pozorišnim bifeima, govoreći da nema vremena da se bavi beogradskim zabavama i klubovima.
- On nije voleo kafane, a obožavao je da se šali. Imao je vrlo specifičan smisao za humor i dobru dušu - istakao je jednom prilikom reditelj Siniša Pavić. Bio porodičan čovek i voleo je prirodu. Sa suprugom Brankom ima četvoro dece, a kako bi im obezbedio bolje uslove za odrastanje, iz centra grada su se preselili na Avalu, daleko od gradske vreve, gde je Danilo uživao u obavezama oko domaćinstva, čak i dok je bio u vrhuncu popularnosti.
- Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu… Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega - pričala je njegova najstarija ćerka, Jelena Lazović, prenosi Espreso.
Šćepan Šćekić rođen je 25. novembra 1951. godine u Brodarevu, na granici Srbije i Crne Gore. Odrastao je u radničkoj porodici, a Lazovići su se 1958. godina preselili u Priboj na Limu, gde je glumac završio gimnaziju. Diplomirao je 1974. godine na Fakultetu dramskih umetnosti. Tada je i ostvario svoju prvu značajnu ulogu u kultnoj seriji „Otpisani“.
Posle "Otpisanih",ređale su se bitne uloge na filmu, ali i u teatru, mada ga publika najbolje pamti po ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, i mnogim drugima. Tokom snimanja serije "Stižu dolari", Lazović je i preminuo – 25. marta 2006. godine od infarkta. Imao je samo 55 godina. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“.
(Glas javnosti)