OVO JE NAJPOZNATIJA KOMPOZICIJA NAJSLAVNIJEG RUSKOG KOMPOZITORA: Poslušajte Srpsko-ruski marš Petra Iljiča Čajkovskog! (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Ovo je najpoznatija muzička kompozicija možda i najslavnijeg ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog, a ona u svom originalnom naslovu se zove ”Srpsko-ruski marš” u Be-molu, opus 31, i inspirisana je srpskim narodom i njegovom tradicionalnom muzikom.
Verujemo da mnogi Srbi danas nisu ni svesni da je, možda i najpoznatije delo klasične muzike, koje se već skoro 150 godina izvodi na svakom ćošku zemaljske kugle, zapravo inspirisana Srbima i borbom našeg naroda za oslobođenje od Turaka.
Na žalost, za ovu kompoziciju se ustalio njen francuski naziv ”Marche slave” i danas je u svetu poznatija kao ”Slovenski marš”, dok je njeno srpsko ime izbačeno ili se retko pominje.
Kompozicija je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata, 1876. godine, kada je veliki broj ruskih dobrovoljaca, poneseni duhom slovenstva i Pravoslavlja, nagrnuo u Srbiju, kako bi se borili na strani Srba za konačno oslobođenje od Turaka. Poznato je recimo da je čovek, koji je poslužio čuvenom Lavu Tolstoju da napiše lika Vronskog u svom romanu ”Ana Karenjina”, ruski pukovnik Nikolaj Rajevski (1839-1876), poginuo u Srbiji, u bici za Gornji Adrovac kod Aleksinca, gde je i sahranjen u hramu Svete Trojice u Gornjem Adrovcu.
Kako je nastala ova kompozicija?
Veliki prijatelj Petra Iljiča Čajkovskog i takođe veliki ruski kompozitor Nikolaj Rubinštajn, zamolio ga je u junu 1876. godine da napiše delo, koje bi se izvodilo na dobrotvornom koncertima za srpske i ruske ranjenike iz ovog rata. Na tim koncertima Ruskog muzičkog društva, prikupljala bi se i pomoć za organizaciju Crvenog krsta.
Ponet patriotizmom, Pravoslavljem i ljubavlju prema srpskom narodu, Čajkovski je ovo delo napisao, lično ga nazvao ”Srpsko-ruski marš” i sam dirigovao na premijernom koncertu. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine i bila je izuzetno toplo primljena od publike.
Isprva je kompozitor nameravao da napiše simfonijsku fantaziju. Za nju mu je, izgleda, nedostajalo dovoljno odabranih srpskih narodnih melodija. Zato je za svoju kompoziciju odabrao tri srpske narodne pesme: ”Sunce jarko, ne sijaš jednako“, ”Prag je ovo milog Srba“ i ”Jer puščani prah“ (drugi deo pesme ”Rado ide Srbin u vojnike“) i uz njih dodao melodiju ruske carske himne ”Bože, čuvaj Cara“.
Čajkovski je srpske melodije našao u zbirci Kornelija Stankovića ”Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je srpski kompozitor, carskim ukazom, odlikovan ruskim ”Ordenom svetog Stanislava”.
Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje turske zločine nad Srbima na Balkanu, koji zamenjuje deo koji opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srpskoj molbi za pomoć braći Rusima. A poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca koji odlaze da se bore u Srbiju.
”Srpsko-ruski marš” u izvođenju u Gračanici, povodom Vidovdana
I tako, umesto da budemo poznati kao narod čija je borba, istorija i narodna muzika inspirisala možda i najveće delo klasične muzike, nas sve vreme pokušavaju da srozaju na nivo turbo-folka i rijaliti televizijskih programa.
Braćo Srbi i sestre Srpkinje, nema naroda koji ima ovakvu čast da mu jedan Čajkovski napiše i posveti ovakvo delo. Trebalo bi da budemo ponosni time, a ovu kompoziciju bi trebalo svaki Srbin da zna i da se ona pušta na svakom radijskom i televizijskom programu.
SKINI APLIKACIJU
KOMENTAR
