OVE REČI MOME KAPORA SU ZA VEČNOST: Kako razlikovati džentlmena od dripca
Autor: Glas javnosti
Džentlmen je jedna od anglosaksonskih reči koja se nikada nije primila u Srbiji.
Ovde se za nekog ko je lepo vaspitan i otmen kaže – gospodin čovek. Pritom, ta odrednica ne znači u isto vreme i socijalno poreklo onoga o kome se govori. Može se mirno reći da mnogo više prave gospode postoji po srpskim selima nego u gradovima, a najmanje njih živi u prigradskim naseljima.
Kada zauzmete mesta za zajedničkim stolom hotelskog restorana, pravi džentlmen će uvek, istog časa kada sedne, staviti preko kolena salvetu, dok će ostali, koji to nisu, mirno sedeti sa smotanim piramidama od salveta na tanjirima. Stavljanje salvete na krilo opšte je poznati znak konobaru da je gost spreman za obed.
Naravno, nećemo posebno isticati sitne gestove kao što su pridržavanje stolice dami koja sedi pokraj džentlmena, sipanje pića (jedna dama nikada ne uzima sama bocu ma koliko bila žedna), pripaljivanje cigareta, pridržavanje kaputa ili jakne, kao i otvaranje i zatvaranje automobilskih vrata, jer prave dame u stvari i ne znaju gde se nalazi kvaka.
Za razliku od pravog džentlmena, oni koji to nisu izbegavaće zajedničke izlete po znamenitim antičkim lokalitetima i umesto toga radije će obilaziti zlatare i prodavnice čuvenih firmi za odeću.
Njihove Viton torbe imaju uvek nove svetložute kaiševe, čak i onda kada su prave, a ne lažnjaci, njihovi mobilni telefoni imaju najjače zvučne signale, čini se da pored toga što mogu i da fotografišu, na njima može da se gleda televizijski program i čak da se čovek obrije kao braun aparatima za brijanje.
Zanimljivo, oni se još uvek nisu navikli na to čudo tehnike, pa čim sednu za sto stavljaju ga na vidno mesto ispred sebe. Naravno, neće imati pojma da tri dramatična uvodna takta signala sa njihovog mobilnog telefona pripadaju Betovenovoj Petoj simfoniji, zvanoj Sudbinska. Siroti Ludvig van Betoven, gde je završio – to je sudbina.
Bogati dripci najviše štede na napojnicama nosačima svog prtljaga, liftbojima i konobarima, a posle večere obavezno uzimaju račun i kontrolišu cene upoređujući ih sa našima. Njihova čuvena rečenica glasi: ,,Neću da me niko pravi budalom za moje rođene pare“.
Pravi džentlmeni su, inače, uvek neupadljivo odeveni, a tako se i ponašaju. Kada je jedanput neki poznanik zadivljeno rekao ministru inostranih poslova Velike Britanije, Entoniju Idnu da ima divno odelo, ovaj se istog časa vratio kući, obukao staro, a novo dao batleru da ga iznosi pre nego ga on obuče,prenosi Opanak.
Postoji još jedan način da prepoznate pravog džentlmena.
Pravi džentlmen nikada neće pisati o tome ko je džentlmen a ko nije.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
2 sata
