Glas Javnosti

Odstranili mu jezik, pa je umro u svojoj bašti: Našeg pesnika pred kraj života izdržavala Mira Banjac

Kultura
Autor: Glas javnosti

Sa samo šesnaest godina napisao je prve pesme koje su izašle u časopisu Mladost.

Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima čuveni Mika Antić (1932-1986) bio je mornar, a potom je radio u lutkarskom pozorištu. Sa samo šesnaest godina napisao je prve pesme koje su izašle u časopisu Mladost. Njegov život bio bi dobar scenario za film, te mnoge priče o slavnom pesniku ostale su tajnovite i dovoljno neistražene. 

Ipak, priča koja se i danas prepričava po kuloarima kaže da je Antiću najveća želja bila da upozna našeg cenjenog nobelovca Ivu Andrića, koji međutim slavni nije bio raspoložen za to. Pozadina svega ovoga ostala je neotkrivena do današanjeg dana, a navodno ga je Andrić izbegavao zbog Mikinog boemskog života. Kako su tvrdili njihovi savremenici taj stil života bio je neprihvatljiv za Andrićevu kancelarijsku prirodu i asketizam, pa nije hteo kontakt s takvim društvom.
Jednom je Mika, kako se pričalo po kafanama, bio s našim džudistima, reprezentativcima, u Aranđelovcu. Voleo je džudo i smatrao je da je to filozofija života. Oni su hteli da porazgovaraju i da se slikaju s nobelovcem, koji je večerao u izolovanom salonu "Starog zdanja“ i gustirao crveno vino. Zamolili su Miku da posreduje, ali Andrić je to odbio – nije ga interesovao.

Kad se iz Pančeva preselio u Novi Sad, pisac je došao praznih ruku. Tad ga je primio pesnik Mihail Babinka i ponudio mu jednu svoju sobu i nešto novca. Tu je živeo s prvom ženom Bubom. Kasnije je Mika u znak zahvalnosti ulicu u kojoj je živeo u Novom Sadu nazvao po svom Mihailu Babinki.

Dobio je posao u Dnevniku, gde je pekao novinarski zanat, a nakon razvoda od Bube podigao je plate za godinu dana unapred, da bi nju isplatio kad je završena brakorazvodna parnica. Tako je 12 meseci živeo bez primanja, imao je samo neke honorare i dosta se zlopatio. Tada mu je u najtežem periodu života pritekla u pomoć slavna glumica Mira Banjac, koja se brinula o njemu.


Odlazio je kod nje i njene majke na ručak, poklanjala mu je čarape da ne ozebe. On to nikad nije rekao svojoj majci i sestrama, nikad se nije jadao. Čak je sakupio pare i kupio sestri cipele za matursko veče, govorili su njemu bliski ljudi.

Mika Antić umro je bašti svoje kuće u Ulici Mihaila Babinke u Novom Sadu, 24. juna 1986. godine, baš dana kada je dobio Avnojevsku nagradu. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika. Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo.

Mnogo je pio, ali osim za pisanu reč bio je veoma nadaren i za slikarstvo. Tako je nastao ciklus predivnih slika suncokreta "boje sunca" koju je Mika dobio mešajući oker sa zlatnim prahom. I tako je Mika Antić umro sa zlatom na rukama! Pokušali su da mu operu ruke, ali prah nije silazio. Mika je ležao na odru dok su mu šake svetlucale kao u biblijskoj priči. Na onaj svet pesnik otišao je zlatnih ruku.

Poslednja želja ovog pesnika bila je da ga poštede suvišnih konvencija.

- Kad me budu iznosili, neka pročitaju "Besmrtnu pesmu". A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drži govor - pisalo je na papiru koji je Mika ostavio i svojom rukom napisao.

Koliko je bio cenjen govori podatak da ga je na večni počinak ispratilo više od deset hiljada ljudi.



Glas javnosti/R01S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR