NEPROCENJIVA VREDNOST: U Sremskoj Mitrovici se nalazi zlatni avarski pojas

Sastoji se od deset delova i izrađen je od zlata, ima staklenu pastu kao delove ukrasa. Na ovom dragocenom predmetu nalazimo više tehnika izrade: rovašenje, iskucavanje, više od deset tehnika koje su primenjene da bi taj predmet tako izgledao - kažu arheolozi, navodeći podatak da je pojas teži od jednog kilograma.

Zlatni pojas je, po jednoj verziji pronađen slučajno, tokom poljoprivrednih radova, a postoji i verzija da je pronađen pomoću metalnih detektora. Ljudi koji su pronašli pojas želeli da ga otuđe, a pošto se nisu dogovorili sa svojim nakupcima, policija ih je uhvatila. Da nije pronađen, najverovatnije bi završio u inostranstvu, u nečijoj privatnoj kolekciji, prenosi portal Ekapija.

Svojevremeno je sud u Sremskoj Mitrovici tri puta odbio tužbu Stanka Krstića iz Divoša koji je zahtevao da mu država isplati trećinu vrednosti zlatnog avarskog pojasa, pronađenog na njegovoj njivi 1972. godine. Odbijen je sa obrazloženjem da nema dokaza da je zlatni avarski pojas, jedan od najvrednijih antičkih predmeta na svetu, pronađen baš na njegovoj njivi.

Inače, dragocenost su iskopali braća Slavko i Bogdan Kozak iz Čalme, koji su pojas ponudili izvesnom Mitketu Simeonovskom iz Beograda koji je trebalo da ga dalje preproda, tražeći za njega 320.000 maraka. Otkriveni su pre nego što je bilo kakva transakcija sa avarskim pojasom realizovana, pa su im izrečene samo uslovne kazne.

Zlatni avarski pojas se danas, navodno, nalazi u jednom trezoru u Sremskoj Mitrovici.

- Zbog bezbednosti ne sme da bude izložen, ali bilo bi dobro da se uradi njegova kopija, a ne samo da imamo hologramski prikaz - smatraju u Muzeju Srema.

Slično je urađeno u Muzeju Vojvodine sa rimskim šlemovima, pa se oni sada izlažu i po svetskim muzejima. Pored svega, posetiocima bi svakako bilo mnogo zanimljivije da mogu uživo da vide pojas, čak i kad je replika, umesto slike.

- Stvarno je neverovatan i prelep i ta težina i sjaj zlata na sve ostavlja poseban utisak - napominju retki srećnici koji su imali prilike da ga vide.

Zlatni avarski pojas je 1992. godine dospeo u Muzej Srema, a njegovu ekspertizu uradila je Ivana Popović, te postoji i publikacija o pojasu.

Smatra se da pojas potiče iz 6. veka, iz perioda kada su Avari opsedali grad, ali i pretpostavlja da ga oni nisu pravili, jer nisu imali znanje i tehnologiju, već je verovatno iz neke carske radionice otet ili dobijen za neki otkup. Neprocenjiva vrednost pojasa, osim toga što je izrađen od zlata, ogleda se u savršenoj izradi vizantijskih majstora. Izrađen je tehnikom livenja, ukrašen rovašanjem, filigranom, granulacijom i umetanjem, pa od samog pogleda na njega posmatraču zastaje dah.

I posle toliko godina replika nije napravljena, iako je na hologram potrošeno puno novca, a prema mišljenju stručnjaka isti posao bi uradio i televizor sa slajdovima, dok bi replika opet mnogo vernije prikazala svu raskošnost Avarskog zlatnog pojasa.