Излог Културно-информативног центра Србије (КИЦ) у Паризу више од десет дана краси скулптура Дизнијевих јунака Микија Мауса и Паје Патка постављених у положај који асоцира на сексуални чин. Непримерене фигуре постављене су испод велике фотографије Белог анђела из манастира Милешева која је и својеврсни заштитни знак ове установе.
На фотографији коју су нам послали читаоци “Новости” из Париза приказане су велике пластичне статуе “дизнијеваца” постављене на централно место излога Културног центра.
- Непримерено је да је овакав садржај изложен у установи која би требало да промовише нашу културу у Европи. Не улазећи у уметничку слободу, не сматрамо да је сексуални чин Паје Патка и Микија Мауса прави домет српске уметности - навели су Срби из Париза као пропратни коментар уз фотографију коју су доставили редакцији “Новости”.
Како нам је објашњено у КИЦ-у у Паризу, спорна скулптура дело је уметника Милорада Стајачића, и она је саставни део изложбе “Крај и почетак” отворене 9. августа. Иза ове поставке стоји петоро аутора из Србије окупљених у уметничку групу “Димензија”. Њихова дела постављена су на сва три изложбена нивоа у париском КИЦ-у.
Директор ове установе драмски писац Радослав Лале Павловић спорне фигуре у излогу објашњава уметничком слободом и за “Новости” истиче да је пројекат који укључује и спорну скулптуру прошао на конкурсу Министарства културе.
- Нисам у позицији да жирирам који садржај је прикладан, а који није - каже Павловић. - Пројекат “Крај и почетак” пријављен је на конкурс који сваке године расписује министарство. То значи да је изложбу оцењивала стручна комисија која је и дала зелено светло да путује у Париз. Могу само да кажем да је поставка изазвала велико интересовање Парижана, а већ сада је јасно да ће бити најпосећенија изложба која је организована у КИЦ-у више година уназад.
Павловић напомиње да је аутору скулптуре Микија и Паје у деликатној “акцији” и сам поставио питање примерености овог садржаја, али да је схватио да је реч о својеврсној провокацији.
- Добио сам јасан одговор да су оба Дизнијева јунака бесполна бића и да су све асоцијације производ нашег личног тумачења и виђења. Ова скулптура дакле више говори о нама него о Дизнијевом стрип двојцу. Треба имати на уму и да сексуалне и хомосексуалне конотације у Паризу одавно не изазивају пажњу јавности на какву смо навикли у Србији - каже он.
ИЗЛОЖБЕ СЕ МЕЊАЈУ, БЕЛИ АНЂЕО ОСТАЈЕ
Спорне фигуре постављене су недалеко од фотографије милешевског Белог анђела који краси улаз у српски Културни центар. - Нема већег симбола мира, толеранције и лепоте него што је Бели анђео. Његова фотографија већ дуже време краси Центар, а прича о овој фресци одштампана је и у свим нашим каталозима. Изложбе и поставке се мењају, а Бели анђео остаје - каже Павловић и подсећа да је недовољно познато да је фрагмент познате фреске из Милешеве послат у свемир као порука мира читавом космосу.
Глас јавности / Новости / од 21.08.2018.