НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ПРОСЛАВЉА 188. РОЂЕНДАН Мењала је локације, "преживела" бомбардовање, а на њеном челу су били многи угледни Срби

Једна од најстаријих установа културе у нашој земљи, Народна библиотека Србије, данас слави 188. рођендан. Током скоро два века, преживела је селидбе и бомбардовања и имала 26 управника, међу којима су били и Ђуро Даничић, Јанко Шафарик и Стојан Новаковић.

Дан који се бележи као датум оснивања Народне библиотеке Србије јесте 28. фебруар 1832. године када је Димитрије Давидовић проследио писмо кнезу Милошу о устројству Библиотеке. Новембра исте године, кнез Милош је одредио да се по један примерак од сваке штампане књиге доставља новооснованој библиотеци. Од 2002. године управо се овај датум слави као Дан библиотеке.

Прва зграда

Прва зграда Народне библиотеке налазила се уз саму порту Саборне цркве, а у том здању била је смештена само годину дана. Потом је пресељена у зграду Државне типографије насупрот књижаре Глигорија Возаровића.
звесно време библиотека је била у саставу Књажевско типографске библиотеке, а затим и Министарства просвете. Период до 1853. био је доба потраге за сталним пребивалиштем ове установе, а управо од те године почиње и њена "светлија" будућност.

Први библиотекар

Наиме, указом кнеза Александра уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Титулу првог библиотекара понео је Филип Николић који је ову функцију обављао од 1853. до 1856. године и са којим и почиње српско библиотекарство као посебна делатност. После њега, за библиотекара долази Ђуро Даничић (1856-1859) који је започео израду текуће годишње националне библиографије и озваничио назив "Народна библиотека".
Даљи успон дешава се за време "мандата" Јанка Шафарика (1861-1869) и Стојана Новаковића (1869-1874). Шафарик је успео да библиотеку пресели у Капетан-Мишино здање, а Новаковић је у правом смислу био први законодавац Народне библиотеке. Његовом заслугом, Законом о печатњи из 1870. године, установљен је обавезни примерак, а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела издавачку делатност.

Изгорело 300.000 књига

Светски ратови донели су огромна страдања и жртве, а нису заобишли ни Народну библиотеку. У немачком бомбардовању Београда априла 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу при чему је изгорело око 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу. Током и после рата обнављани су фондови и већ 1958. имала је 335.000 књига.
Поводом 150-годишњице Првог српског устанка Извршно веће Србије донело је одлуку да се изгради нова зграда Народне библиотеке. Камен темељац за зграду коју је пројектовао Иво Куртовић, постављен је 20. октобра 1965, а од 6. априла 1973. године, Библиотека се налази у наменски грађеном здању на Светосавском платоу у Београду, где је и данас.

Читаност књига почетком прошлог века

Почетком 20. века Народна библиотека почела је да прави детаљније годишње извештаје о читаности књига. Од 1902. године разрађеније су статистике. Читалачке потребе грађанства су се мењале и из године у годину се повећавао број тражених књига. Управо те године највише су се читале српске књиге, а за њима и немачке и француске, као и руске.

Писци који су се највише читали у то време били су Толстој, Виктор Иго, Ги де Мопасан, Александар Дима отац и Александар Дима син. Осим њих читалачку пажњу имао је и Шекспир, али и Бајрон и Тургењев.

SKINI APLIKACIJU