Na današnji dan 1941. je uništeno kulturno blago Srbije

Na današnji dan 1941. godine Narodna biblioteka Srbije je u naletu nemačkih bombardera pogođena zapaljivim bombama. Uništena je do temelja sama zgrada, koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu, kao i svi inventari, katalozi...

Uništenje NBS od strane nacista jedan je od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope u kome je nestalo neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

Povodom obeležavanja ovog nemilog događaja, a u trenutnim okolnostima koje su zadesile čitav svet, upravnik NBS Laslo Blašković napominje da se Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke 1941. obeležava na redukovan, simbolički način.

 -I ovaj put, govoreći na istu temu, u zlokobnoj senci neviđenog virusa, pokušavam da budem nečuven. Anticitatan. A brzao sam, nekoliko puta, o našoj zajedničkoj priči, utetoviranoj u mozak, u neizrecivo, jer sam znao da poredim bombardovanje iz 1941. sa onim iz 1999, koje sam usisao, snatreći, u hibernaciji, što ju je guglala moja literatura, moj krhki borilački stav- navodi Blašković u pismenom obraćanju.

On se zatim setio svog suseda, "priručnog spisatelja, Aleksandra Tišme, onoga iz redova upotrebljenih, ljudski rastočenih, formalizovanih kao sonet, kao nešto nedovršeno. Formu, najpreciznije, živom čine brojevi..."

 - Tako, u Tišminoj priči "Bez krika", koja ukazuje na novosadsku raciju ne imenujući je, njegov dvojnik, lirski subjekat, bude preskočen u brojanju, u carskom ruskom ruletu. Njega razigrava bačena kocka koju mimoilazi slučaj, on izbegava odlazak na urečenu komemoraciju, zamenjujući ga odlaskom na dunavsku plažu, obeleženu zločinom što je na tom mestu nekad počinjen. Uživajući u plivanju sopstvene duše, u užasnoj večnosti svakodnevice, neimenovani Tišmin junak seti se strave o kojoj svedoči, pukim slučajem izmešten iz njene pogubne srži, iz centrifuge što melje i centar i periferiju.

- U ovom kriku poezija je nemoguća, kao da govori Tišma bezglasno. Njena forma izdiktirana je poput sna nadrealiste. Mračnog stvarnosnog košmara, koji opet, u drugom obliku, izgleda živimo - napominje Blašković.

On podseća da je prilikom nacističkog bombardovanja Beograda uništena zgrada Narodne biblioteke Srbije i gotovo sve što se tu od njenog osnivanja čuvalo. A reč je o 1.300 ćirilskih rukopisa (od kojih oko 100 rukopisnih knjiga na pergamentu), 200 starih štampanih knjiga i inkunabula, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za političku, kulturnu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka knjiga. Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, almanaha i kalendara, kao i izvanredna zbirka srpskih i stranih novina...

- Ljudi, nevini od saznanja (veli Tišma), nisu marili za mrtve koji su na istom ovom mestu jednom kriknuli. Voleli su svoj zaborav toliko da čak nisu ni znali za njega. Bio sam i ja živ, bestidno živ. Bilo je vreme da se ide kući. Svi, na kraju, iz svog uzbibanog loga, ponavljamo gorki aksiom: matematika je istovetna s poezijom, dok je istorija samo njena zvučna stilska figura. Možemo li danas, jedni drugima (zapitani da li je kraj sveta odavno ili upravo nastupio), kao u melanholičnoj Tišminoj ranoranilačkoj pesmi, izgovoriti prost, a zabarikadiran šestostopni sonet, sjajnu ritmičku ekstrasistolu, oličenu u pronađenoj neizgoreloj poemi, koja će sve nas, u istom času, to je i razlog svake biblioteke, sačuvati? Dakle, spasiti - zaključuje Laslo Blašković.

Šta je sve uništeno

Knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije...

Izvor: Blic

SKINI APLIKACIJU