Šobajić je od aprila ove godine bio zaražen i nalazio se na lečenju u KBC ,,Dragiša Mišović''.
Kako su preneli mediji, zdravstveno stanje umetnika se u poslednje vreme pogoršalo, te je bio priključen na respirator.
Za osobom je ostavio majku Miru koja ima 100 godina i suprugu Maju.
U jesen prošle godine Šobajić je za ,,Kurir'' pripovedao o svom, detinjstvu, životu, slikarstvu, ljubavima...
- Bio sam zaljubljen kao dečak u neku devojčicu Rut, ali moja prva ljubav desila se u gimnaziji. Zaljubio sam se u moju Lotku s kojom sam se sreo u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Oženio sam se i s njom proveo 40 godina života. Umrla je pre desetak godina - ispričao je tada.
- Drugi brak je bio život svakodnevni. To je bila moja najveća greška. Neću ni ime da joj pomenem. Nekad se ljudi zatrče u neko svetlo, a to nije bilo svetlo nego mrak. Meni se desio mrak iz kog sam izašao kao nov čovek. Sada živim svoj sedmi život po redu sa suprugom Majom, Amazonkom iz plemena Ašaninka u Peruu. Četiri godine smo u braku i osećam se kao drugi čovek. Imam osećaj kao da je za mene život tek sada počeo.-
- Maja je arhitekta i veliki je borac za prava Indijanaca. Mnogo je volim. Dobio sam ćerku i ženu u istom momentu, a imamo i psa Pantu. Osećam se kao da imam 17 godina. Mene moja Maja svako jutro pita: „Koliko imaš godina?“, a ja kažem 23 samo kad nisam dobre volje. - našalio se on.
- Maji sam dao otkaz na fakultetu, a tek onda je počela naša ljubav. Godinama sam joj izjavljivao ljubav, ali ona se odjednom desila. Od 16. jula 2016. mi smo nerazdvojni. Volim da živim sa ženom i da se odmah venčam. S Majom ću se venčati još deset puta. Sad čekamo svadbu na Kosovu. Maja mi je nudila da se venčamo u Amazoniji kod Indijanaca, ali ja se još premišljam. Hteo bih da živim s Majom još nekih 40 godina. Kad budem imao 120 godina, ona će imati 90 godina. Voleo bih da mogu da radim, da me i dalje ona drži za ruku, a ne gura u kolicima.- slikovito je opisao Šobajić.
(Glas javnosti)