MAŽENJE KAO GAŽENJE: Ršum upozorava, Srbi postaju Amerikanci tretiraju decu kao kućne ljubimce

Život je opasna i smtronosna pojava u kojoj se mnogo greši na svakom koraku, ali ne možemo biti vaspitači sa batinom u ruci, jer će nas život možda iza nekog ćoška dočekati možda sa istom tom batinom, upozorava pesnik i dečji pisac Ljubivoje Ršumović.

On kaže da sve ćešće primećuje da odrasli preteruju u maženju dece.

- Jednom sam rekao da su se u patrijarhalnom selu, u kom sam ja rođen, rađaju ljudi, a da se u gradu rađaju kućni ljubimci. Sistem danas primorava roditelje da svoju decu prepuštaju vaspitačima i učiteljima, raznim zabaviljama, kompjuterima i mobilnim telefonima, ili ulici - kaže Ršumović.

Nedavno je objavljeno treće izdanje knjige „Fazoni i fore“, proistekle iz popularnog televizijskog formata, čiji je autor Ljubivoje Ršumović. Sadržaj knjige odgovara naslovu, pa je tako pred čitaocima obilje šala i viceva, uz mnoštvo duhovitih ilustracija, koji mame osmeh deci, ali i odraslima.

- Kada su novinari pitali Duška Radovića kako treba pisati za decu, on je odgovorio. ‘Kao za odrasle, samo mnogo bolje’. Kroz šalu, kroz lepu situaciju, kroz priču deci treba ugraditi u svest neku lepu pouku, pomoći im da razreše neku moralnu dilemu, opisati im i objasniti neku situaciju. To je veština - kaže Ljubivoje Ršumović, objašnjavajući šta je ključno u uspešnom u vaspitavanju mladih ljudi.

On objašnjava da se u međuvremenu dosta promenil i da je sada glavni problem korona "koja nas je, zapravo, ošamarila i rekla nam: Ej, narode, ljudi, ljudi na čitavom svetu, opametite se! Dajte malo, razmišljajte globalno, a radite lokalno".

Ršum smata da se ceo svet razmazio.

- Malo smo se svi razmazili, malo smo se uljuljkali. Najviše su se razmazili Amerikanci, odavno, a sad su se i Kinezi razmazili, pa i Rusi… pa onda i mi, Srbi, žapci koji su videli da se konji kuju, pa bismo i mi hteli malo da se razmazimo… Život je opasna pojava, smrtonosna. To uvek treba imati u vidu - upozorava on.

Ršumović tvrdi da se sa maženjem pogotovu u gradu preteruje.

- Jednom sam rekao da su se u selu, u patrijarhalnom selu, u kakvom sam ja rođen, rađali ljudi, a u gradu se rađaju kućni ljubimci. Naravno, i u selu rađaju mamine maze, a u gradu vredni i pametni mladi ljudi, ali generalno je to tako. Ja mnogo toga umem da uradim, naučio sam mnogo toga da napravim rukama, pogotovo od drveta. Pravim drvene kašike, čiviluke, volim da obrađujem drvo. To sam naučio u Ljubišu, na Zlatiboru, od svog oca i od komšija. U selu koje nije imalo puta, struje, televizije, moralo je mnogo da se radi. Moj otac je bio i kovač, i stolar, i tapetar, i graditelj, na kraju sudija za prekršaje u opštini… Kada je trebalo strugati građu za mješanu – sušaru za šljive i kruške – on je to radio. Kada je trebalo kositi, on je brata i mene, s 13 i 12 godina, učio da kosimo. Napravio nam je kose s kosištima koja odgovaraju našem uzrastu. Tako ja i dan-danas svoju okućnicu kosim sam. Brat i ja smo s ocem normalno kosili naše livade, nismo morali da tražimo pomoć u selu - ojašnjava pesnik.

Deca ostavljena mobilnim telefonima

On upozorava da se mnogo greši u vaspitnom i svakom drugom pogledu.

- Roditelji ostavljaju decu zabaviljama, učiteljima, vaspitačima, mobilnim telefonima i kompjuterima, pa i ulici. Ne znam kako to rešiti, guramo nekako, ali imam utisak da mnogo grešimo- kaže on.

Ršumović naglašava da svaka pedagoška doktrina pada pred ličnim primerom i dodaje da lični primer nije kažnjavati decu tako što ćemo ih poslati u magareću klupu u školi.

- Imao sam priliku sedeći u nekakvim prosvetnim komisijama za učenike nižih razreda da čujem jednog učitelja koji se krajem 20. veka zalagao za prut kao vaspitno sredstvo. Tvrdio je da ga je iskustvo naučilo da se deca najbolje dovode u red prutom koji stoji pored katedre ili table. Ne znam gde je on učio, na kom učiteljskom fakultetu i da li on zna šta uopšte znači poverenje, drugarstvo s tim mladim ljudima, da li zna da učitelji i profesori moraju celog života da uče. I da uče druge. To je vrlo težak i odgovoran posao. Ne može on biti učitelj s batinom u ruci. To samo znači da će ga u jednom trenutku ta deca sačekati s batinom negde iza ćoška, što se događa vrlo često - ističe pesnik.

Kako se boriti protiv siledžijske arogancije?

On se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u svetu kao i na činjenicu da se strašne stvari namerno ne nazivaju pravim imenom.

- Postoji i vrlo tragična ideja o tome da je planeta Zemlja već prenaseljena i da je potrebno da populacija bude smanjena na, recimo, pet milijardi. Dakle, tri milijarde ljudskih bića bi trebalo nekako ukloniti s planete Zemlje. To je katastrofično i suludo i ja prosto ne volim i ne mogu da verujem u tu ideju. Tu je, naravno, i grabež, kapitalistička avantura u kojoj se zbog profita i ličnih interesa obaraju režimi, rasturaju gradovi, zemlje. Zbog nekog nadmetanja sa suprarnicima ubijaju se ljudi, a ubilačkim akcijama se daju neka simbolična, pacifistička imena. Gadafijevu decu i unuke nisu ubili Amerikanci nego „Džeronimo“, legendarni poglavica naroda koji su Amerikanci genocidom potpuno gotovo istrebili. Džeronimo je kriv, a ne Amerika! Nisu Amerika i NATO bombardovali Srbiju i Jugoslaviju nego „Milosrdni anđeo“. Vidite koliko tu ima cinizma i siledžijske arogancije. Kako se boriti protiv toga? Nisam čak u stanju ni da smislim neki odgovor - kaže Ršumović.

Ipak odgovor na ovo besmisleno ludilo Ršumović pronalazi u ljubavi i negovanju istinske duhovnosti.

– Svojevremeno smo predlagali da mladi bračni parovi na venčanju dobijaju na poklon biblioteku, recimo, od opštine u kojoj se venčavaju, ili od kuma… Tu biblioteku bi činile pesme Duška Radovića, Aleksandra Vuča, Branka Ćopića, Desanke Maksimović i svih nas… Ideja je bila da njihova buduća deca prvo što vide budu knjige, da prvo što čuju budu priče ili pesme koje se čitaju iz knjige. To je odgovor na pitanje kako danas da vaspitavamo decu. Nemam ništa protiv mobilnih telefona i kompjutera, ako su u našoj službi. I ja koristim kompjuter kao pisaću mašinu, kao poštara. To je u redu. Ipak, uz to mora ići knjiga. Knjiga postoji hiljadama godina u raznim oblicima i ne može se uporediti s televizijom i drugim medijima koji ljude drže prikovane za ekran. Knjigu uvek možeš da ostaviš na stranu i da joj se kasnije vratiš, ili, ako ti se nešto veoma dopada, da pročitaš više puta. Ako dete naviknemo na mobilni telefon, onda će ono više voleti mobilni telefon nego knjigu. Ako ga navikemo na početku na knjigu, ono će se, kako raste, navići i na mobilni telefon, ali će koristiti i jedno i drugo - kaže pesnik.

(Glas javnosti/Sputnjik)

SKINI APLIKACIJU