MARKO STOJANOVIĆ, STRIP AUTOR: 'Vekovnici' su od srpskog postali balkanski serijal!

Marko Stojanović spada u jedne od najagilnijih strip pregalaca i stvaralaca u Srbiji i regionu. Upornošću i entuzijazmom od Leksovca je stvorio stripski centar Srbije a svojim serijalom 'Vekovnici' koji se sada pojavljuje kao integralno izdanje, prešao je granice Srbije i regiona. O integralu 'Vekovnika', stripu u Srbiji i strip školi koju vodi u intervjuu za Glas javnosti govori Marko Stojanović.

Zašto baš sada integral „Vekovnika“ i da li je time zaokružena ova priča ili ćemo videti i nastavke u budućnosti?

-Do integrala "Vekovnika" došlo je na insistiranje publike. Naime, serijal se objavljuje od 2007. godine, i prvih albuma jednostavno više nema ni za lek, za razliku od nove publike koja je u međuvremenu stasala, i koja bi htela da počne da prati serijal ispočetka. Naravno, to je bila i prilika da se neke stvari osveže, dotereraju, pa je tako ovom prilikom urađen rimejk prvog albuma. Rekacije su, za sada, izuzetno pozitivne, kako na taj potez, tako i na pojavu ovog integrala. Integral sadrži prva dva albuma, a njih do sada ima 11 - što znači da prostora i volje ima, a ostalo će, kako to već biva, odlučiti sud publike...

Kako je nastala cela ideja oko Vekovnika?

-Uvek sam sam pravio stvari koje sam želeo. Tako je u Leskovcu nastala Balkanska smotra mladih strip autora, jer te 1998. godine nije postojao strip festival za mlade autore, a ja sam bio jedan od njih. Magazin "Strip Pressing" je stvoren 2001. u Nišu, jer u tom trenutku u zemlji prosto nije bilo strip časopisa u kojem bi domaći autori mogli da objavljuju. Te 2005. godine u Srbiji nisam mogao da pročitam strip serijal koji bi se oslanjao na našu baštinu, bio rađen po visokim profesionalnim standardima a za domaću publiku - pa sam odlučio da ga, u saradnji sa brojnim crtačima kojima se ideja svidela, napravim.

Kako ste uspevali da organizujete crtače za Vekovnike, da li je neko od autora ostao vaša neispunjena želja na ovom serijalu?

-Već dugo nemam problema sa nalaženjem crtača za "Vekovnike" - na stripu je sarađivalo preko 250 strip crtača iz Grčke, Hrvatske, Rumunije, Crne Gore, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Grčke, a spisak s čita kao "ko je ko" balkanskog stripa - što je i jedan od razloga što sve više strip teoretičara iz sve većeg broja zemalja "Vekovnike" ne nazivaju sprskim, već balkanskim serijalom. Drugi razlog za to je, naravno, to što su "Vekovnici" sem u matičnoj Srbiji odjavljivani ili je u pripremi njihovo objavljivanje u Rumuniji, Makedonij, Hrvatskoj, Češkoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Grčkoj. Retko koji crtač ne bi poželeo da se nađe na spisku sa najpoznatijim regionalnim autorima, koji su perjanice najvećih amerikih, francuskih i italijanskih izdavača - a ja bi iskoristio priliku, kao i svaki put kad imam mogućnost, da se svakom od njih zahvalim za saradnju na "Vekovnicima". Da nije svih njih, ne bi bilo "Vekovnika" - toliko je prosto. Zato je jedan od albuma u integralu posvećen svima onima koji su čitali "Vekovnike", a  drugi svima onima koji su sarađivali na njima. Što se neispunjenih želja tiče, imam ih, ali zaista još veoma malo. Ja nisam nikad sanjao da radim sa svetskim veličinama iz sveta stripa, već sa crtačima na čijim sam stripovima odrastao - a kako sam odrastao na domaćim stripovima, uglavnom sam sve svoje snove za ovih 25 godina koliko sam u stripu, ostvario...

Predavač ste u strip školi „Nikola Mitrović Kokan“. Šta nam možete reći o školi i polaznicima?

-Leskovačku školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“ pokrenuli su 1995. Nikola Mitrović Kokan i Mija Kulić. Ja sam bio jedan od polaznika, da bih silom prilika vrlo brzo postao jedan od predavača, koji je bez prestanka tu do danas. U školi je sa mnom predavalo više drugih predavača, a danas to čini moj učenik, akademski grafičar Miloš Cvetković. Godine 1998. godina imao sam ideju i kroz Školu stripa sa sradnicima pokrenuo festival koji je prerastao u Balkansku smotru mladih strip autora. Kroz Leskovačku školu stripa je za ovih 25 godina postojanja prošlo preko 2000 dece, od kojih ima i onih sa strip karijerama u inostranstvu, ali i akademskih slikara, grafičara, arhitekti,  restauratora, animatora, dizajnera, tattoo majstora, ilustratora - škola je do sada iznedrila par doktora nauka, nekoliko magistara, desetine mastera...

Kako ocenjujete trenutnu strip scenu u Leskovcu a kako u ostatku Srbije kada je reč o autorima?

-U Leskovcu postoji Škola stripa od 1995 godine, Balaknske smotre mladih strip autora od 1998, "Vekovnici" se rade od 2005, edicija Leskovački stripa izlazi od 2010, javni cas crtanja stripa na otvorenom i konkurs za strip kais od 2014. Imamo trenutno četiri strip autora u gradu koji trenutno rade za strane strip izdavače i još toliko koji su radili u prošlosti, desetak aktivnih autora i tridesetak polaznika u školi stripa, koji svake nedelje objavljuju po stranu stripa u gradskom listu "Nova naša reč". Trebalo bi dodati da Grad Leskovac redovno podržava Balkansku smotru i strip izdavaštvo Škole stripa. Što se Srbije tiče, tvrdio sam i još uvek tvrdim da nedostaje sistemske podrške za domaći stip, i da će bez nje kvalitetni autori postjati gastabajteri, a da ćemo publiku brojati u stotinama, a ne u hiljadama, ili, kao u vreme bivše Juge, desetinama i stotinama hiljada.

Kada je izdavaštvo u pitanju stiče se utisak da nikada nije bilo više izdavača i strip izdanja. Da li vas to iznenađuje?

-I da i ne. U pitanju je svakako paradoks - jer uz sve te silne izdavače, ne postoji strip autor koji danas u Srbiji može da živi radeći strip za domaće tržište, a retko koji tiraž retko kog izdanja prelazi 500 do 1000 primeraka. Malo domaćih izdavača objavljuje domaće autore, a pojedinima od njih bi se sa stanovišta odnosa prema tim autorima imalo baš štošta prigovoriti - pa stoga nije ni čudo da domaći strip stvaraoci sreću traže (i nalaze) preko grane.

Strip danas uglavnom čitaju i vole pripadnici srednje generacije. Kako strip vratiti deci i mladima i može li strip da se nosi sa novim IT tehnolgijama?

-Trebalo bi klince hvatati kao što su i nas, od malih nogu. Mi smo učili da čitamo preko stripova, zašto ne bi i oni? Treba prigliti nove tehnologije - treba ući u androide, tablete... To je jedina šansa da se ta bitka za nove generacije čitalaca dobije.

Ko su bili strip heroji vašeg detinjstva, na kojim ste stripovima odrasli?

-Iako sam svestan da je to u Srbiji danas nepopularno mišljenje budući da važi neki apsurdni stav da su strani stripovi superiorni ako ne iz bilo kog drugog razloga a ono zato što su strani, oduvek sam jako voleo domaći strip. Prosto, nalazio sam da je vrlo često superioran u odnosu na strani, a bonus faktor je bio taj što su ga radili moji sugrađani ili zemljaci. Heroji moje mladosti bi svakako bili Brek, Bili Vonderer, Kobra, El Azar, Astroiđani, Ket Klou, Bernard Panasonik, Ninđa, Teksaški jahači i brojni drugi...

Da možete na pusto ostrvo da ponesete samo tri stripa koji bi to naslovi bili?

Što sam stariji, to više bežim od listi, pusta ostrva da ni ne pominjemo...

(Glas javnosti/S. Milovanović)

SKINI APLIKACIJU