Od Blagojeve vodenice, preko tunela bez pruge pa do Mokrog brda, nižu se neobične i ponegde zastrašujuće priče iz Marijinog rodnog sela Pričević u bliziji Valjeva. Za Glas Javnosti Marija Ilić govori o tajnama i misterijama valjevskog podneblja.
Otkuda ideja da vašu prvu knjigu posvetite mističnim dešavanjima u rodnom kraju, selu Pričević kod Valjeva?
-Misterije naših krajeva“ nije moja prva napisana knjiga, ali je prva izdata. Ljudi, koji su pričali sve ove priče, umirali su. Trag za njima se brisao, a priče su polako odlazile u zaborav. Želela sam knjigu sačuvati od zaborava, tako što sam napisala delo, koje će biti autentično i daće savršen prikaz tajni valjevskoga kraja.
Koliko su priče starih ljudi uticale na vas dok ste bili dete?
-Priče su ostavljale znatan utisak na mene. Neke su izazivale strah, zbog kog noćima nisam spavala. Neke su stvarale čudne snove, dok su neke bile tužne i n pomen istih mi i danas krenu suze na oči.
Šta je to što valjevski kraj lii jednim od najmisterioznijih delova Srbije?
-Samo bogatstvo istorijskim dešavanjima, toliko stradanja u valjevskom kraju. Sam Peti Puk (naselje u Valjevu) bilo je kao jedna koljačnica, gde su Partizani streljali više stotina ljudi. Slična situacija, manje obimna, dogodila se u mestu Glavica, nadomak sela Pričević. Želja ljudi da vide svoje voljene, prizivala je ovakve pojave. Tu je i Glišić, koji svojim delom ukazuje na postojanje vampira na ovim prostorima.
Koju biste priču iz vaše zbirke izdvojili kao namističniju i možda i najstrašniju?
- To je Priča jednog brega. Odnosno priča o Vidnjištu. Sam istorijat i zamisao da je tu streljano dete, izaziva jezu kod čitalaca. Meni, možda, najdraža priča. Ne bih previše detalja da otkrivam, ipak je to na čitaocima.
Da li se i sami imali neko paranormalno iskustvo?
-Da, moje iskustvo, ali manje jezivo od iskustava u priči. Moći će da se pročita u proširenom izdanju knjige, koje izlazi uskoro, a desilo se u mestu Koceljeva, nadomak Valjeva, na putu Valjevo- Šabac.
Kao dete pešačili ste nekoliko kilometara do škole svakoga dana. Kako današnjoj deci opisati takvo jedno iskustvo.
-Iako sam do škole išla sasvim sama, nije mi pešačenje bilo problem. U svom tom pešačeću nalazila sam inspiraciju za nova stvaranja, među kojima je moja prva knjiga- ispovest devojke sa invaliditetom, čije izdanje planiram nešto kasnije.
Godine 2014, baš u ovo vreme ,kada su počele katastrofalne poplave u Srbiji, umalo i vas nije odnela nabujala reka. Kako se danas sećate tog događaja?
-Nikada nisam osetila takav strah u životu, ceo moj život mi se prosuo pred noge, jer sam videla sebe kako se davim i zamišljala da je tu kraj. Nerado se sećam tog događaja i ne bih ga poželela nikome.
Planirate li nastavak vaše knjige o misterijima iz naših krajeva, to je jedna neiscrpna tema?
-Shodno tome da je prvi tiraž prodat i da se planira proširenje knjige, za par dana, smatram to nastavkom. Za sada, nemam u planu novu knjigu na temu misterija, počela sam se baviti jednom novom tematikom, a tiče se bolesti zavisnosti od kocke. Upravo završavam delo, „Ispovest patološkog kockara i višestrukog povratnika kriminalu“. Tek posle nje bih krenula u sakupljanje novih priča, odnosno novih misterija.
Kao mlada osoba ušli ste u svet knjiđevnosti, koliko je hrabrosti i volje trebao za tako nešto?
-Volja je ono što mi je davalo hrabrost. Kad se pojavi neko mlad, javnosti nepoznat, sva vrata su mu zatvorena. Svi pribegavaju izdavati knjige nekih popularnijih i starijih pisaca, dok mi mladi moramo čekati naše vreme. Ovom prilikom se zahvaljujem svojoj izdavačkoj kući koja me je podrža i pomogla da realizujem svoje delo.
(Glas javnosti)